Звезда и Партизан се не боје приватизације

- Желим да искористим лична познанства у иностранству и помогнем клубовима у Србији у привлачењу здравог капитала. У протеклих шест месеци откад сам добио задатке везане за трансформацију спорта посетио сам осам земаља - од Бугарске и Мађарске до Пољске - причао са 50 стручњака за ову област, са професорима права и економије. Дошли смо до два или три модела приватизације који су за нас примењиви. Измене Закона о спорту су у завршници, а у складу с њима биће и Закон о приватизацији у спорту.

Шта су циљеви процеса?

Прво, да зауставимо пропадање наших клубова. Друго, да се оконча пракса да држава даје паре пореских обвезника, а појединци их троше према својим интересима и без одговорности. И треће, да спорт буде професионализован, да привуче здрав капитал и да се зна ко улаже и ко одговара за резултате. Сви закони морају једнако да важе за све.

Шта очекујете на крају пута?

Да нам спорт за десет година буде успешнији него данас. Наши спортисти данас имају боље резултате него пре седам година: од 2007. смо освојили двоструко више медаља него од 2000. до тада и то у 14-15 спортова. Морамо стратешки да дефинишемо у које спортове има смисла улагати, где има услова да будемо међу најбољима. Будимо реални, не можемо да развијамо скијање у Војводини или веслање у Нишу.

Питање рокова је неизбежно?

Министарство спорта је свој део посла у припреми приватизације урадило. Ово је национална ствар, време је да се укључе и остала министарства како бисмо заједно изнели цео процес и то је почело. Ми не можемо сами и веома је тешко прогнозирати рокове. Ми смо на располагању да одмах кренемо, али сама реализација, због покретања читавог државног апарата, биће јаснија после првих сто дана Владе, која на крају мора да да коначну реч. Посао је обиман и веома комплексан.

Разговарали сте са Звездом и Партизаном?

На позив кабинета премијера дошли су у Владу представници фудбалских и кошаркашких клубова. На прву лопту су ми рекли да су за приватизацију, али су хтели да чују и детаље о моделима. Знам да имају управне одборе, па сам им дао десет дана да доставе званичан став клубова.

Да ли се промена власништва и професионализација односи само на “вечите ривале”?

Професионализација мора да крене од највећих. Звезду подржава 2,8 а Партизан 2,2 милиона људи и то се мора уважити. Касније, ако има интереса, професионализоваће се и други. Приватизација неће бити обавезна, али свима унапред мора да буде јасно да држава више неће моћи да финансира клубове као што се до сада радило уназад деценијама. Дошли смо до краја, овако више не може.

Да ли је реално да ће неко да купи Звезду са близу 50 милиона евра дуга?

То ће тржиште да каже, колико вреди сваки клуб. На држави је да створи најбоље могуће услове, да уреди систем и обезбеди сигурност здравог капитала, како би се привукли инвеститори. Ако само кукамо и причамо да ништа није могуће и да не може, онда нећемо нигде ни кренути, а камоли стићи. А профитираће само они којима је у интересу да очувају постојеће стање.

Да ли је приватизација прихватљива за мање клубове?

По страним искуствима, они се трансформишу лакше него велики. Зашто да неко не купи нишки Раднички - нема дугова, ни много запослених? За мале паре добиће јаку базу на југу Србије, а продајом два добра играча брзо ће вратити уложено. Фудбал је, ипак, бизнис.

Плашите ли се гашења клубова?

То је неизбезан процес, али он се неце десити преко ноци. За сиромасну Србију је превише 11.600 клубова. Гледаћемо да током времена смањимо све нерационалне издатке, али за то је потребно време. У сличним земљама нема више од 6-7 хиљада клубова. Биће протеста и љутње, неки ће изгубити вишегодишње привилегије, али једноставно другачије не може. Народ мора да зна истину и ја се не бојим да је изговорим јер дубоко верујем да само овако можемо унапредити српски спорт. Ако се плашиш да ћеш изгубити утакмицу, најбоље је да је и не играш или, у мом спорту, да уопште не скочиш у базен - закључује легендарни ватерполиста.

Србија се не може одужити Новаку

Упркос свему, по Удовичићу, спортисти су најбоље оличење Србије у свету.

-Ђоковић је врх у сваком погледу, атлетичарка Шпановић је наша нова звезда, кошаркаши су нам у НБА, а фудбалери капитени у највећим светским клубовима. Понеки одбојкаш и ватерполиста су најплаћенији у свом спорту. Шта год да им је држава дала или ће можда дати, никад неће моћи да им се одужи колико су они задужили своју земљу.

Један Дивац не чини пролеће

На расксршћу пред којим је наш спорт, уочљиви су и његови минуси.

-За нови помак потребни су нови људи, а у последњих 20 година Србијом дрма 40 непроменљивих спортских функционера са превише функција. Само је улазак Влада Дивца пре пет година био изузетак. Има међу њима и оних који раде погрешно или само у своју корист, зато морају да се промене.

Извор: Блиц

Top