- Želim da iskoristim lična poznanstva u inostranstvu i pomognem klubovima u Srbiji u privlačenju zdravog kapitala. U proteklih šest meseci otkad sam dobio zadatke vezane za transformaciju sporta posetio sam osam zemalja - od Bugarske i Mađarske do Poljske - pričao sa 50 stručnjaka za ovu oblast, sa profesorima prava i ekonomije. Došli smo do dva ili tri modela privatizacije koji su za nas primenjivi. Izmene Zakona o sportu su u završnici, a u skladu s njima biće i Zakon o privatizaciji u sportu.
Šta su ciljevi procesa?
Prvo, da zaustavimo propadanje naših klubova. Drugo, da se okonča praksa da država daje pare poreskih obveznika, a pojedinci ih troše prema svojim interesima i bez odgovornosti. I treće, da sport bude profesionalizovan, da privuče zdrav kapital i da se zna ko ulaže i ko odgovara za rezultate. Svi zakoni moraju jednako da važe za sve.
Šta očekujete na kraju puta?
Da nam sport za deset godina bude uspešniji nego danas. Naši sportisti danas imaju bolje rezultate nego pre sedam godina: od 2007. smo osvojili dvostruko više medalja nego od 2000. do tada i to u 14-15 sportova. Moramo strateški da definišemo u koje sportove ima smisla ulagati, gde ima uslova da budemo među najboljima. Budimo realni, ne možemo da razvijamo skijanje u Vojvodini ili veslanje u Nišu.
Pitanje rokova je neizbežno?
Ministarstvo sporta je svoj deo posla u pripremi privatizacije uradilo. Ovo je nacionalna stvar, vreme je da se uključe i ostala ministarstva kako bismo zajedno izneli ceo proces i to je počelo. Mi ne možemo sami i veoma je teško prognozirati rokove. Mi smo na raspolaganju da odmah krenemo, ali sama realizacija, zbog pokretanja čitavog državnog aparata, biće jasnija posle prvih sto dana Vlade, koja na kraju mora da da konačnu reč. Posao je obiman i veoma kompleksan.
Razgovarali ste sa Zvezdom i Partizanom?
Na poziv kabineta premijera došli su u Vladu predstavnici fudbalskih i košarkaških klubova. Na prvu loptu su mi rekli da su za privatizaciju, ali su hteli da čuju i detalje o modelima. Znam da imaju upravne odbore, pa sam im dao deset dana da dostave zvaničan stav klubova.
Da li se promena vlasništva i profesionalizacija odnosi samo na “večite rivale”?
Profesionalizacija mora da krene od najvećih. Zvezdu podržava 2,8 a Partizan 2,2 miliona ljudi i to se mora uvažiti. Kasnije, ako ima interesa, profesionalizovaće se i drugi. Privatizacija neće biti obavezna, ali svima unapred mora da bude jasno da država više neće moći da finansira klubove kao što se do sada radilo unazad decenijama. Došli smo do kraja, ovako više ne može.
Da li je realno da će neko da kupi Zvezdu sa blizu 50 miliona evra duga?
To će tržište da kaže, koliko vredi svaki klub. Na državi je da stvori najbolje moguće uslove, da uredi sistem i obezbedi sigurnost zdravog kapitala, kako bi se privukli investitori. Ako samo kukamo i pričamo da ništa nije moguće i da ne može, onda nećemo nigde ni krenuti, a kamoli stići. A profitiraće samo oni kojima je u interesu da očuvaju postojeće stanje.
Da li je privatizacija prihvatljiva za manje klubove?
Po stranim iskustvima, oni se transformišu lakše nego veliki. Zašto da neko ne kupi niški Radnički - nema dugova, ni mnogo zaposlenih? Za male pare dobiće jaku bazu na jugu Srbije, a prodajom dva dobra igrača brzo će vratiti uloženo. Fudbal je, ipak, biznis.
Plašite li se gašenja klubova?
To je neizbezan proces, ali on se nece desiti preko noci. Za siromasnu Srbiju je previše 11.600 klubova. Gledaćemo da tokom vremena smanjimo sve neracionalne izdatke, ali za to je potrebno vreme. U sličnim zemljama nema više od 6-7 hiljada klubova. Biće protesta i ljutnje, neki će izgubiti višegodišnje privilegije, ali jednostavno drugačije ne može. Narod mora da zna istinu i ja se ne bojim da je izgovorim jer duboko verujem da samo ovako možemo unaprediti srpski sport. Ako se plašiš da ćeš izgubiti utakmicu, najbolje je da je i ne igraš ili, u mom sportu, da uopšte ne skočiš u bazen - zaključuje legendarni vaterpolista.
Srbija se ne može odužiti Novaku
Uprkos svemu, po Udovičiću, sportisti su najbolje oličenje Srbije u svetu.
-Đoković je vrh u svakom pogledu, atletičarka Španović je naša nova zvezda, košarkaši su nam u NBA, a fudbaleri kapiteni u najvećim svetskim klubovima. Poneki odbojkaš i vaterpolista su najplaćeniji u svom sportu. Šta god da im je država dala ili će možda dati, nikad neće moći da im se oduži koliko su oni zadužili svoju zemlju.
Jedan Divac ne čini proleće
Na rasksršću pred kojim je naš sport, uočljivi su i njegovi minusi.
-Za novi pomak potrebni su novi ljudi, a u poslednjih 20 godina Srbijom drma 40 nepromenljivih sportskih funkcionera sa previše funkcija. Samo je ulazak Vlada Divca pre pet godina bio izuzetak. Ima među njima i onih koji rade pogrešno ili samo u svoju korist, zato moraju da se promene.
Izvor: Blic
