Задатак целог друштва да стимулише запошљавање младих

Министар омладине и спорта Вања Удовичић у интервјуу за интернационално издање Курира истиче да је задатак целог друштва – државе, родитеља, школа, медија – да подстакне што више деце и младих на здрав стил живота, као и да спречи "одлив" мозгова у свет и стимулише запошљавање младих. Министар сте око три месеца. Шта до сада сматрате својим највећим постигнутим успехом и успехом Вашег министарства? Најбољи суд треба да дају грађани, спортска јавност, медији. Отворили смо министарство за све спортисте и представнике омладине кроз институцију Отворених врата. Нема забрањених питања, о свему се дискутује и кроз дијалог тражимо оптимално решење. Почели смо са увођењем реда у систем спорта, оно што раније многи нису успели да ураде годинама, ми смо урадили за три месеца, скоро 90 одсто спортских клубова је попунило евиденционе пријаве, развијамо моделе за увођење здравог капитала у српски спорта, покренуто је враћање школског и рекреативног спорта на велика врата, здравље нације ставили смо на прво место, а припремамо и промене свих закона у циљу бржег развоја националног спорта. Шта је теже, предводити ватерполо репрезентацију, припремати се за такмичења или бити на челу министарства? У питању је потпуно другачија врста одговорности. Одлуке које сада доносим заједно са својим сарадницима директно утичу на велики број људи. На нама је брига за стварање услова за даљи развој нашег спорта и за бољи живот омладине у Србији. То није посао у којем можете да рачунате на одмор, нема више тајм-аута. Запошљавање младих је велики државни проблем. Имате ли план како га стимулисати и спречити „одлив“ мозгова у свет? То је проблем целе државе, не само једног министарства. Сви заједно морамо да радимо на решавању тог проблема. Као министар омладине и спорта председавам Фондом за младе таленте, који је у петходних пет година, од када је основан, стипендирао и наградио скоро 11 хиљада студената и ученика средњих школа. Улагање у памет нације је највећа инвестиција. Уколико, међутим, тим младим људима не обезбедимо услове да нађу посао, и да овде стварају своје породице, учинили смо услугу некој другој земљи, а не Србији. Зато сматрам да, поред финансијске подршке, која је свакако добродошла, држава мора још темељније и свеобухватније да брине о омладини. Треба да их, уз знање, наоружамо и праксом и радним навикама. Управо то је други сегмент нашег рада у Фонду за младе таленте. За наше стипендисте организујемо радионице и праксе у успешним компанијама и тако покушавамо да им отворимо врата приватног бизниса. То је један од начина на који покушавамо да смањимо изразито високу стопу незапослености међу омладином. Поражавајући су подаци да чак 18 одсто деце има лоше телесно држање и да је чак 75 одсто младих пробало алкохол. На који начин је могуће навести младе да се окрену спорту? У којој мери држава може да афирмише бављење физичким активностима? Задатак је целог друштва – државе, родитеља, школа, медија – да подстакне што више деце и младих на здрав стил живота. Статистички подаци, према којима се само трећина деце и младих редовно баве спортом, су поражавајући и захтевају реакцију. Потребно је да непрекидно подсећамо на вредности спорта и бољи квалитет живота који он доноси. Зато ће Министарство омладине и спорта и у 2014. наставити да спроводи пројекат „Спорт у школе“ којим се основцима од првог до четвртог разреда широм Србије омогућавају бесплатни тренинзи. Тренутно је програмом обухваћено 3400 деце у 48 градова широм земље, а планира се наредне године програму придружи још основних школа. Он је, пре свега, намењен деци из социјално угрожених породица, деци која не тренирају, имају лоше држање или деформитете. Недавно сте изјавили да је задатак Вашег министарства да једнаку пажњу посвећује и аматерском и професионалном спорту. Скупе чланарине су један од великих проблема за многе породице које би децу да упишу у неку школу спорта. На који начин оне могу постати јефтиније и да ли је могуће у школама увести час физичког више? Развоју и афирмацији школског, аматерског и рекреативног спорта посвећујемо посебну пажњу и на то стављамо акценат јер је то сегмент који је потребно значајно унапредити. Врхунски спорт у Србији је, срећом, на високом нивоу, имамо сјајне младе такмичаре који, иако наилазе на разне препреке, постижу одличне резултате и на најбољи начин представљају Србију у свету. Разлози зашто смо одлучили да се интензивно усмеримо на развој аматерског и рекреативног спорта су вишеструки – с једне стране, тако се побољшава здравље нације, а с друге стране, повећава база за регрутовање будућих професионалних спортиста. Када говоримо о чланаринама за спортске школице, чињеница је да су оне велико финансијско оптерећење за родитеље. Срећом, бављење спортом и рекреација могу да буду и скоро потпуно бесплатни. Јутарња гимнастика у кући, на пример, не кошта ништа. Трчање, вожња бицикла, фудбал или кошарка на терену испред зграде – све су то квалитетни начини провођења времена који су нам свима на располагању. Није поента у томе да свако дете тренира у циљу да постане професионални спортиста, поента је у томе да се свако дете бави спортом. Сматрате ли да је Србија и даље „спортска нација“? Србија је земља великих спортиста, али међу обичним грађанима, нажалост, мало је спортских рекреативаца. Спорт је давно престао да буде значајан део доминантне културе живљења у Србији. То намеравамо да променимо и мотивишемо грађана да се због свог здравља баве спортом и рекреацијом. Да бисмо носили епитет спортска нација потребно је да се грађани у много већем проценту баве спортом. Видите ли решење проблема хулигана и да ли мислите да ће за време Вашег мандата доћи дан када ће родитељи децу безбрижно моћи да воде на фудбалске утакмице? Тај проблем постоји у готово свим земљама где је фудбал популаран, не само у Србији. Са хулиганима на стадионима и на улицама мора да се бори цело друштво, цела држава, а не само једно министарство. Има добрих примера земаља које су тај проблем решиле. Не треба да измишљамо топлу воду, већ да прилагодимо и применимо оно што даје резултате. Поента је, пре свега, у едукацији младих, али и у превенцији и санкцијама. Наш је циљ да се врати оно време када је родитељ могао да ухвати своје дете за руку и без бојазни га поведе на утакмицу. Иако држава издваја свега 0,3 одсто из буџета за трошкове спорта, он је можда и најбоља слика ове земље. Шта је приоритет Министарства омладине и спорта и који пројекти чекају да буду реализовани? Сређивање стања у спорту је свеобухватан посао. Краткорочно, велики циљ нам је увођење реда у финансирање и одговорније трошење јавног новца у спорту, али и више медаља за Србију на Олимпијским играма у Рију. Никада не заборављам да сам и министар омладине, а ту нам је мисија да створимо амбијент да се глас омладине више чује, да млади људи буду актери у садашњости, да не гледамо на њих само као на будућност. Желео бих да се што више талентованих младих људи врати у Србију. Приватизација клубова је извесност. Мислите ли да ће она утицати на квалитет лиге и када је реално да до приватизације дође? Приватизација јесте извесна, али мислим да ће врло мали број спортских организација бити интересантан инвеститорима, нарочито ако немају имовину. Уместо лицитирања роковима завршетка приватизације, посвећени смо задацима на које нас обавезује Закон о спорту, а то је, најпре, формирање базе података о имовинском стању у спортским организацијама. Када буде завршена, ти подаци биће прослеђени Министарству привреде које је и надлежно за послове приватизације. Иначе, рад на изменама и допунама Закона о спорту је у току, имаћемо широку јавну расправу, јер желимо да у потпуности утегнемо систем и да више не буде отворених питања. Да ли Вам, и на који начин, навике стечене у базену помажу на тренутној функцији? Свакако. За успех у сваком послу потребне су јаке радне навике, дисциплина, одговорност, истрајност, упорност. Да ли Вам недостаје базен И, с обзиром на Ваше обавезе у министарству, имате ли времена за рекреативно бављење спортом? Ватерполом сам се бавио готово целог свог живота, логично је да то није нешто што могу да заборавим због промене посла. Зато сам однедавно почео рекреативно да тренирам са ватерполистима Дорћола. Због пословних обавеза не могу да идем баш редовно, али кад год се укаже прилика, искористим је. У здравом телу, здрав дух. Извор: Курир Фото: Курир