Zadatak celog društva da stimuliše zapošljavanje mladih
Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić u intervjuu za internacionalno izdanje Kurira ističe da je zadatak celog društva – države, roditelja, škola, medija – da podstakne što više dece i mladih na zdrav stil života, kao i da spreči "odliv" mozgova u svet i stimuliše zapošljavanje mladih.
Ministar ste oko tri meseca. Šta do sada smatrate svojim najvećim postignutim uspehom i uspehom Vašeg ministarstva?
Najbolji sud treba da daju građani, sportska javnost, mediji. Otvorili smo ministarstvo za sve sportiste i predstavnike omladine kroz instituciju Otvorenih vrata. Nema zabranjenih pitanja, o svemu se diskutuje i kroz dijalog tražimo optimalno rešenje. Počeli smo sa uvođenjem reda u sistem sporta, ono što ranije mnogi nisu uspeli da urade godinama, mi smo uradili za tri meseca, skoro 90 odsto sportskih klubova je popunilo evidencione prijave, razvijamo modele za uvođenje zdravog kapitala u srpski sporta, pokrenuto je vraćanje školskog i rekreativnog sporta na velika vrata, zdravlje nacije stavili smo na prvo mesto, a pripremamo i promene svih zakona u cilju bržeg razvoja nacionalnog sporta.
Šta je teže, predvoditi vaterpolo reprezentaciju, pripremati se za takmičenja ili biti na čelu ministarstva?
U pitanju je potpuno drugačija vrsta odgovornosti. Odluke koje sada donosim zajedno sa svojim saradnicima direktno utiču na veliki broj ljudi. Na nama je briga za stvaranje uslova za dalji razvoj našeg sporta i za bolji život omladine u Srbiji. To nije posao u kojem možete da računate na odmor, nema više tajm-auta.
Zapošljavanje mladih je veliki državni problem. Imate li plan kako ga stimulisati i sprečiti „odliv“ mozgova u svet?
To je problem cele države, ne samo jednog ministarstva. Svi zajedno moramo da radimo na rešavanju tog problema. Kao ministar omladine i sporta predsedavam Fondom za mlade talente, koji je u pethodnih pet godina, od kada je osnovan, stipendirao i nagradio skoro 11 hiljada studenata i učenika srednjih škola. Ulaganje u pamet nacije je najveća investicija. Ukoliko, međutim, tim mladim ljudima ne obezbedimo uslove da nađu posao, i da ovde stvaraju svoje porodice, učinili smo uslugu nekoj drugoj zemlji, a ne Srbiji. Zato smatram da, pored finansijske podrške, koja je svakako dobrodošla, država mora još temeljnije i sveobuhvatnije da brine o omladini. Treba da ih, uz znanje, naoružamo i praksom i radnim navikama. Upravo to je drugi segment našeg rada u Fondu za mlade talente. Za naše stipendiste organizujemo radionice i prakse u uspešnim kompanijama i tako pokušavamo da im otvorimo vrata privatnog biznisa. To je jedan od načina na koji pokušavamo da smanjimo izrazito visoku stopu nezaposlenosti među omladinom.
Poražavajući su podaci da čak 18 odsto dece ima loše telesno držanje i da je čak 75 odsto mladih probalo alkohol. Na koji način je moguće navesti mlade da se okrenu sportu? U kojoj meri država može da afirmiše bavljenje fizičkim aktivnostima?
Zadatak je celog društva – države, roditelja, škola, medija – da podstakne što više dece i mladih na zdrav stil života. Statistički podaci, prema kojima se samo trećina dece i mladih redovno bave sportom, su poražavajući i zahtevaju reakciju. Potrebno je da neprekidno podsećamo na vrednosti sporta i bolji kvalitet života koji on donosi. Zato će Ministarstvo omladine i sporta i u 2014. nastaviti da sprovodi projekat „Sport u škole“ kojim se osnovcima od prvog do četvrtog razreda širom Srbije omogućavaju besplatni treninzi. Trenutno je programom obuhvaćeno 3400 dece u 48 gradova širom zemlje, a planira se naredne godine programu pridruži još osnovnih škola. On je, pre svega, namenjen deci iz socijalno ugroženih porodica, deci koja ne treniraju, imaju loše držanje ili deformitete.
Nedavno ste izjavili da je zadatak Vašeg ministarstva da jednaku pažnju posvećuje i amaterskom i profesionalnom sportu. Skupe članarine su jedan od velikih problema za mnoge porodice koje bi decu da upišu u neku školu sporta. Na koji način one mogu postati jeftinije i da li je moguće u školama uvesti čas fizičkog više?
Razvoju i afirmaciji školskog, amaterskog i rekreativnog sporta posvećujemo posebnu pažnju i na to stavljamo akcenat jer je to segment koji je potrebno značajno unaprediti. Vrhunski sport u Srbiji je, srećom, na visokom nivou, imamo sjajne mlade takmičare koji, iako nailaze na razne prepreke, postižu odlične rezultate i na najbolji način predstavljaju Srbiju u svetu. Razlozi zašto smo odlučili da se intenzivno usmerimo na razvoj amaterskog i rekreativnog sporta su višestruki – s jedne strane, tako se poboljšava zdravlje nacije, a s druge strane, povećava baza za regrutovanje budućih profesionalnih sportista. Kada govorimo o članarinama za sportske školice, činjenica je da su one veliko finansijsko opterećenje za roditelje. Srećom, bavljenje sportom i rekreacija mogu da budu i skoro potpuno besplatni. Jutarnja gimnastika u kući, na primer, ne košta ništa. Trčanje, vožnja bicikla, fudbal ili košarka na terenu ispred zgrade – sve su to kvalitetni načini provođenja vremena koji su nam svima na raspolaganju. Nije poenta u tome da svako dete trenira u cilju da postane profesionalni sportista, poenta je u tome da se svako dete bavi sportom.
Smatrate li da je Srbija i dalje „sportska nacija“?
Srbija je zemlja velikih sportista, ali među običnim građanima, nažalost, malo je sportskih rekreativaca. Sport je davno prestao da bude značajan deo dominantne kulture življenja u Srbiji. To nameravamo da promenimo i motivišemo građana da se zbog svog zdravlja bave sportom i rekreacijom. Da bismo nosili epitet sportska nacija potrebno je da se građani u mnogo većem procentu bave sportom.
Vidite li rešenje problema huligana i da li mislite da će za vreme Vašeg mandata doći dan kada će roditelji decu bezbrižno moći da vode na fudbalske utakmice?
Taj problem postoji u gotovo svim zemljama gde je fudbal popularan, ne samo u Srbiji. Sa huliganima na stadionima i na ulicama mora da se bori celo društvo, cela država, a ne samo jedno ministarstvo. Ima dobrih primera zemalja koje su taj problem rešile. Ne treba da izmišljamo toplu vodu, već da prilagodimo i primenimo ono što daje rezultate. Poenta je, pre svega, u edukaciji mladih, ali i u prevenciji i sankcijama. Naš je cilj da se vrati ono vreme kada je roditelj mogao da uhvati svoje dete za ruku i bez bojazni ga povede na utakmicu.
Iako država izdvaja svega 0,3 odsto iz budžeta za troškove sporta, on je možda i najbolja slika ove zemlje. Šta je prioritet Ministarstva omladine i sporta i koji projekti čekaju da budu realizovani?
Sređivanje stanja u sportu je sveobuhvatan posao. Kratkoročno, veliki cilj nam je uvođenje reda u finansiranje i odgovornije trošenje javnog novca u sportu, ali i više medalja za Srbiju na Olimpijskim igrama u Riju. Nikada ne zaboravljam da sam i ministar omladine, a tu nam je misija da stvorimo ambijent da se glas omladine više čuje, da mladi ljudi budu akteri u sadašnjosti, da ne gledamo na njih samo kao na budućnost. Želeo bih da se što više talentovanih mladih ljudi vrati u Srbiju.
Privatizacija klubova je izvesnost. Mislite li da će ona uticati na kvalitet lige i kada je realno da do privatizacije dođe?
Privatizacija jeste izvesna, ali mislim da će vrlo mali broj sportskih organizacija biti interesantan investitorima, naročito ako nemaju imovinu. Umesto licitiranja rokovima završetka privatizacije, posvećeni smo zadacima na koje nas obavezuje Zakon o sportu, a to je, najpre, formiranje baze podataka o imovinskom stanju u sportskim organizacijama. Kada bude završena, ti podaci biće prosleđeni Ministarstvu privrede koje je i nadležno za poslove privatizacije. Inače, rad na izmenama i dopunama Zakona o sportu je u toku, imaćemo široku javnu raspravu, jer želimo da u potpunosti utegnemo sistem i da više ne bude otvorenih pitanja.
Da li Vam, i na koji način, navike stečene u bazenu pomažu na trenutnoj funkciji?
Svakako. Za uspeh u svakom poslu potrebne su jake radne navike, disciplina, odgovornost, istrajnost, upornost.
Da li Vam nedostaje bazen I, s obzirom na Vaše obaveze u ministarstvu, imate li vremena za rekreativno bavljenje sportom?
Vaterpolom sam se bavio gotovo celog svog života, logično je da to nije nešto što mogu da zaboravim zbog promene posla. Zato sam odnedavno počeo rekreativno da treniram sa vaterpolistima Dorćola. Zbog poslovnih obaveza ne mogu da idem baš redovno, ali kad god se ukaže prilika, iskoristim je. U zdravom telu, zdrav duh.
Izvor: Kurir
Foto: Kurir
