- Организације у области спорта равноправни су партнери са нама у свим идејама и акцијама за које налазимо разумевање. Чека нас период измене и допуне Закона о спорту, где би кроз праве сугестије требалo да побољшамо рад у овој области. Мислим да можемо много да урадимо са јединственим ставом и јединственим путем, на којем се, искрено се надам, налазимо. Министарство не може само да дође до правих информација са терена, а управо су нам спортске организације и савези, који имају константан додир са спортистима, најважнији – рекaо је Удовичић.
Недавно је у Скупштини Србије усвојен Закон о спречавању допинга у спорту. Колико овакав закон може да поправи стање у спорту заједно са предстојећим изменама и допунама Закона о спорту?
Доношењем тог Закона дошло је до усклађивања са међународним правним оквирима. Али, није важно колико ће то утицати на спорт, већ колико ће бити значајно за здравље деце и младих. То и јесте најзначајнији сегмент који уређује Закон о спречавању допинга у спорту. Наравно да се он највећим делом односи на спортисте и организације у области спорта, али највећа непознаница је око рекреативаца. У времену којем живимо, а пропагирамо рекреативни спорт, један вид те рекреације се одвија у теретанама. Јако је тешко контролисати на који начин рекреативац може да дође у додир са недозвољеним супстанцама. Данас се листе са недозвољеним супстанцама мењају на три до шест месеци и стално се допуњавају. Мислим да је овај закон на прави начин приступа спортистима, као и свима осталима у овој области и то је први сегмент у сређивању система спорта. Чака нас у наредном периоду Стратегија спорта, па измене и допуне Закона о спорту, а након тога и приватизација. Очекујем да се све то заокружи за шест месеци, до годину дана, јер ће ови нормативни акти да уреде и побољшају систем спорта у нашој земљи.
Покрајинска влада је усвојила Стратегију развоја школског спорта од 2013. до 2017. године. Ви сте нагласили да ће школски спорт бити приоритет и на државном нивоу. Да ли мислисте да се побољшањем школског спорта можемо побољшати и као друштво?
Не може школски спорт да побољша друштво. Да бисмо се побољшали као друштво прво треба да побољшамо сами себе, своје ближње и да наступамо едукативно. Школски спорт јесте приоритет, али га је немогуће у овој ситуацији спровести до краја како се замишља, јер је директно везан за Министарство просвете. Оно што ми можемо да урадимо је ваннаставни програм. Али, данас је потпуно другачије време него раније. До пре 15 година родитељи су пуштали децу да се самостално играју испред кућа и зграда, што данас није случај. Данас родитељи ретко пуштају децу без надзора, лакше им је да уз рачунар, таблет, конзолу, буду под контролом у кући и зато је то сада много сложенији проблем. Деца се данас мање крећу и мање баве рекреацијом, што се рефлектује на здравље саме нације. Због тога је неопходно да се побољша спорт у школама, како у наставном, тако и у ваннаставном програму. Времена се мењају и ми морамо да пратимо актуелности у којима живимо, и, како сам већ рекао, да сам школски спорт не може да побољша друштво, али зато сматрам да ми сви заједно можемо.
Шта је са развојем спортских центара, првенствено у Војводини, да ли ће доћи до помака на том плану?
Да, долази до помака. Недавно смо отворили атлетску стазу у Вршцу. Веома сам задовољан како је тај пројекат урађен. То је показатељ како се на прави начин покренула мултисекторска сарадња, између јавног и приватног сектора, власти, спортских организација и свих оних који ће да користе ту стазу и како се са малим улагањима са више страна добило много. Кренули смо и у разговоре са Зрењанином о прављењу параолимпијског центра. Документација је израђена и предвиђена су значајна средства у следећој години за адаптацију већ постојећег спортског центра. Он би требало да постане регионални параолимпијски центар, јер таквог нема у окружењу.
На спортској инфраструктури ради се у целој Србији. Започети су разговори у Бачкој Паланци и у Шапцу око развијања веслачке и кајак стазе. Мислим да је доста урађено за ово кратко време на пољу инфраструктуре, како у Војводини, тако и у целој Србији. Изградња инфраструктуре је један од мојих стратешких циљева, јер она остаје свим грађанима. Тенденција је да спортска инфраструктура постане свима бесплатна. Наравно, то нећемо моћи да постигнемо преко ноћи. Кроз измене и допуне Закона о спорту ићи ће се на смањење чланарина и издатака родитеља. Али, не можемо ни клубовима ускратити да се финансирају преко чланарина. У ова тешка времена клубови се финансирају преко чланарина или субвенцијама и дотацијама локалних самоуправа, покрајинских и републичких власти, када је привреда слаба и не може да помогне.
Извор: Дневник
