- Organizacije u oblasti sporta ravnopravni su partneri sa nama u svim idejama i akcijama za koje nalazimo razumevanje. Čeka nas period izmene i dopune Zakona o sportu, gde bi kroz prave sugestije trebalo da poboljšamo rad u ovoj oblasti. Mislim da možemo mnogo da uradimo sa jedinstvenim stavom i jedinstvenim putem, na kojem se, iskreno se nadam, nalazimo. Ministarstvo ne može samo da dođe do pravih informacija sa terena, a upravo su nam sportske organizacije i savezi, koji imaju konstantan dodir sa sportistima, najvažniji – rekao je Udovičić.
Nedavno je u Skupštini Srbije usvojen Zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Koliko ovakav zakon može da popravi stanje u sportu zajedno sa predstojećim izmenama i dopunama Zakona o sportu?
Donošenjem tog Zakona došlo je do usklađivanja sa međunarodnim pravnim okvirima. Ali, nije važno koliko će to uticati na sport, već koliko će biti značajno za zdravlje dece i mladih. To i jeste najznačajniji segment koji uređuje Zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Naravno da se on najvećim delom odnosi na sportiste i organizacije u oblasti sporta, ali najveća nepoznanica je oko rekreativaca. U vremenu kojem živimo, a propagiramo rekreativni sport, jedan vid te rekreacije se odvija u teretanama. Jako je teško kontrolisati na koji način rekreativac može da dođe u dodir sa nedozvoljenim supstancama. Danas se liste sa nedozvoljenim supstancama menjaju na tri do šest meseci i stalno se dopunjavaju. Mislim da je ovaj zakon na pravi način pristupa sportistima, kao i svima ostalima u ovoj oblasti i to je prvi segment u sređivanju sistema sporta. Čaka nas u narednom periodu Strategija sporta, pa izmene i dopune Zakona o sportu, a nakon toga i privatizacija. Očekujem da se sve to zaokruži za šest meseci, do godinu dana, jer će ovi normativni akti da urede i poboljšaju sistem sporta u našoj zemlji.
Pokrajinska vlada je usvojila Strategiju razvoja školskog sporta od 2013. do 2017. godine. Vi ste naglasili da će školski sport biti prioritet i na državnom nivou. Da li misliste da se poboljšanjem školskog sporta možemo poboljšati i kao društvo?
Ne može školski sport da poboljša društvo. Da bismo se poboljšali kao društvo prvo treba da poboljšamo sami sebe, svoje bližnje i da nastupamo edukativno. Školski sport jeste prioritet, ali ga je nemoguće u ovoj situaciji sprovesti do kraja kako se zamišlja, jer je direktno vezan za Ministarstvo prosvete. Ono što mi možemo da uradimo je vannastavni program. Ali, danas je potpuno drugačije vreme nego ranije. Do pre 15 godina roditelji su puštali decu da se samostalno igraju ispred kuća i zgrada, što danas nije slučaj. Danas roditelji retko puštaju decu bez nadzora, lakše im je da uz računar, tablet, konzolu, budu pod kontrolom u kući i zato je to sada mnogo složeniji problem. Deca se danas manje kreću i manje bave rekreacijom, što se reflektuje na zdravlje same nacije. Zbog toga je neophodno da se poboljša sport u školama, kako u nastavnom, tako i u vannastavnom programu. Vremena se menjaju i mi moramo da pratimo aktuelnosti u kojima živimo, i, kako sam već rekao, da sam školski sport ne može da poboljša društvo, ali zato smatram da mi svi zajedno možemo.
Šta je sa razvojem sportskih centara, prvenstveno u Vojvodini, da li će doći do pomaka na tom planu?
Da, dolazi do pomaka. Nedavno smo otvorili atletsku stazu u Vršcu. Veoma sam zadovoljan kako je taj projekat urađen. To je pokazatelj kako se na pravi način pokrenula multisektorska saradnja, između javnog i privatnog sektora, vlasti, sportskih organizacija i svih onih koji će da koriste tu stazu i kako se sa malim ulaganjima sa više strana dobilo mnogo. Krenuli smo i u razgovore sa Zrenjaninom o pravljenju paraolimpijskog centra. Dokumentacija je izrađena i predviđena su značajna sredstva u sledećoj godini za adaptaciju već postojećeg sportskog centra. On bi trebalo da postane regionalni paraolimpijski centar, jer takvog nema u okruženju.
Na sportskoj infrastrukturi radi se u celoj Srbiji. Započeti su razgovori u Bačkoj Palanci i u Šapcu oko razvijanja veslačke i kajak staze. Mislim da je dosta urađeno za ovo kratko vreme na polju infrastrukture, kako u Vojvodini, tako i u celoj Srbiji. Izgradnja infrastrukture je jedan od mojih strateških ciljeva, jer ona ostaje svim građanima. Tendencija je da sportska infrastruktura postane svima besplatna. Naravno, to nećemo moći da postignemo preko noći. Kroz izmene i dopune Zakona o sportu ići će se na smanjenje članarina i izdataka roditelja. Ali, ne možemo ni klubovima uskratiti da se finansiraju preko članarina. U ova teška vremena klubovi se finansiraju preko članarina ili subvencijama i dotacijama lokalnih samouprava, pokrajinskih i republičkih vlasti, kada je privreda slaba i ne može da pomogne.
Izvor: Dnevnik
