Сви се слажу да је приватизација спортских клубова неминовност. Но, јавност се пита и да ли ће се баш сви проблеми решити ако се приватизују Звезда и Партизан, као и шта ће бити с осталим клубовима?
Министарство омладине и спорта је у том процесу завршило свој део посла. Извршили смо свеобухватну анализу, разговарали с правницима, спортским стручњацима, економистима из Србије и обишли све земље региона које су имале сличан систем као ми и успешно га замениле новим који је одржив. Припремили смо предлоге и могуће моделе за својинску трансформацију, а за остатак процеса задужени су ресори који се баве питањем приватизације и уређења својинских односа. Наравно, ми смо ту да помогнемо из домена наше надлежности. Циљ у којем све ово радимо јесте да поставимо здраве темеље за развој српског спорта у наредној деценији. Ако желимо да наш спорт има будућност морамо да мењамо, пре свега навике, али и цео систем.
Да ли је било разговора о томе да се предвиде одређене пореске олакшице за улагање у спорт или је то у овим условима нереално?
Спорт дели судбину народа и државе и у овом тренутку, спровођење те идеје, нажалост, није реално. Радимо на томе да нађемо реалан и одржив начин да привучемо здрав капитал у српски спорт. Та тема ће бити покренута када се стабилизује економска и финансијска ситуација у земљи.
Када се могу очекивати дуго најављиване измене Закона о спорту и у ком би правцу оне могле ићи?
Суштина измена је у стварању здравог и одрживог система спорта, које ће бити усмерене на бољи положај спортиста, и даљи развој Србије као спортске нације. Циљ је да се створе услови да се највећи могући проценат становништва свих узраста бави спортом, а на професионалном нивоу, освајање већег броја олимпијских медаља. Нови закон у фокус ставља спортисте, тако да могу да буду усмерени на припреме и такмичења, а не да буду оптерећени административним проблемима. Правимо систем који је у функцији спортисте, а не обрнуто. Предлог измена Закона о спорту је завршен, ускоро креће јавна расправа и након тога, када прикупимо примедбе и сугестије стручне и спортске јавности, закон улази у процедуру.
Током јавне расправе о Националној стратегији развоја спорта у Србији у Новом Саду је највише било примедби на рачун финасирања спорта, а поготово да није препознат значај школског спорта за јавно здравље?
Развој школског спорта је међу најважијим сегментима рада Министарства. Он је од есенцијалног значаја за јавно здравље, јер се здраве навике стварају од малих ногу. Тога смо итекако свесни и управо зато, под окриљем Министарства, функционише и Савез за школски спорт, који је ове године добио значајно већи буyет и који широм Србије имплементира програме који деци школског узраста омогућавају бесплатно бављење спортом, подстичу и едукују и ђаке, наставнике и родитеље да рекреацију прихвате као саставни део живота. И с Министарством просвете смо у сталним консултацијама о моделима за унапређење наставе физичког васпитања. А што се тиче евентуалних примедби, јавне расправе се и организују да би свако добио прилику да унапреди предлог акта о којем се дискутује.
Уназад годинама суочени смо са негативним трендовима да заправо спортом могу да се баве само деца чији родитељи имају пара, јер термини школских секција више служе приватним клубовима него школама. Може ли Министарство - али и да ли је спремно - да то промени?
Свесни смо тог проблема и веома забринути због те ситуације коју смо затекли. Управо зато смо покренули питање како да овај проблем системски решимо. Као један од приоритетних смо поставили циљ да створимо систем да деца у свим деловима Србије могу бесплатно да се баве спортом, јер спорт и рекреација не смеју бити привилегија богатих. Да би Србија била здрава нација морамо деци обезбедити могућност да рекреацији посвете бар онолико времена колико проведу пред телевизором или компјутером.
Како сада изгледају подаци о одливу младих у иностранство и шта држава мења и нуди да би високообразовни остали?
Одлазак младих, не само високообразованих, у иностранство је проблем који прати Србију још од деведесетих година прошлог века. Оно што је задатак државе јесте да им ствара шансе да и овде могу да остваре квалитет живота за којим теже. Свакако највећи проблем је незапосленост. То, наравно, није проблем једног министарства, већ задатак целе владе, привреде, друштва. Сви заједно радимо на томе да се глас младих више чује, да буду укључени у одлучивање, да се кроз довођење нових инвеститора и покретање економије створе шансе за запошљавање. Овај проблем, који погађа цело друштво, не може се решити преко ноћи.
Изјавили сте да је циљ Владе смањење незапослености младих. Какав је конкретан програм и како то извести у незавидној економској и финансијској ситуацији у којој је Србија?
Незапосленост младих је, као што сам рекао, највећи проблем друштва. Све што држава ради, ради да би то било решено. Управо зато планирамо да покренемо разговоре с успешним компанијама које послују у Србији како бисмо помогли у формирању заједничих мера привреде и државе. А кључни циљ тих мера је да доведу до запошљавања младих у здравом приватном сектору.
Незаустављива борба против корупције и криминала
С обзиром на медијско затишје о тој теми, да ли се држава изборила са спортском, односно фудбалском мафијом?
Држава се бескомпромисно бори с криминалом и корупцијом у свим сегментима друштва. Тај процес, који је покренуо премијер Александар Вучић, јесте незаустављив. Закон једнако важи за све, нема заштићених. То сви виде. Резултати су евидентни. Желимо да створимо нормалан и уређен систем у свим областима друштва.
