Данас, на сто година од рођења професора Александра Николића, „оца српске кошарке“, свечано је откривена његова биста у спортској хали која носи његово име. Бисту легендарног кошаркашког тренера открили су председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић, прослављени кошаркашки тренер Жељко Обрадовић и ћерка професора Николића, Дубравка Николић Ракочевић.
Биста је подигнута на иницијативу првог човека Олимпијског комитета Србије, Божидара Маљковића. У говору поводом откривања бисте професора Александра Николића, Маљковић је истакао непроцењив допринос који је Николић дао кошарци у бившој Југославији. Описао га је као изузетног тренера и учитеља, који је инспирисао многе, укључујући и њега и Жељка Обрадовића.
„У старој Југославији ниједног човека не можете наћи који и дан данас о професору не говори у суперлативу. Профа је свима нама много помогао и био је човек који је све нас чинио бољим. Зато сам га и назвао патријархом наше кошарке, Доситејем Обрадовићем наше кошарке. Један од највећих светских тренера, вредан човек који никада никоме није зло учинио. Човек од којег никада нисам чуо да говори против свог колеге, или било кога. Учио сам кошарку од њега, исто као и Жељко, помогао нам је да порастемо, и да се формирамо, и као људи и као тренери. Био је посвећен породици, а драго ми је да су чланови његове породице данас ту са нама. Изузетно сам поносан што је наш град једини у свету који има две кошаркашке хале које носе имена кошаркашких тренера. Годинама сам се борио да хала ,,Пионир” понесе име професора Александра Николића, и у томе сам и успео. За крај, захвалио бих се госпођи Анђелки Атанасковић која је финансијски помогла подизање ове бисте”.
Дубравка Николић Ракочевић изразила је захвалност свима који су учествовали у постављању бисте и подсетила на блиско пријатељство између њеног оца и Маљковића.
„Велика ми је част и радост што смо данас овде са вама да заједно откријемо бисту и обележимо 100 година од рођења мог оца, Александра Николића. Желим да се захвалим Олимпијском комитету Србије уз чију велику подршку и помоћ је направљена ова биста. Хвала Граду Београду и Спортском центру Ташмајдан у чијој се надлежности налази ова хала. Захваљујући Божидару Маљковићу ми смо се данас окупили да откријемо бисту његовом пријатељу. Божа и мој тата су били дугогодишњи сарадници. Та сарадња се временом претворила у искрено пријатељство, као и наших породица. Хвала Жељку Обрадовићу који је упркос многобројним обавезама које има са Партизаном успео да дође, истим клубом са којим су Жељко и мој тата постали прваци Европе 1992. године. Добре ствари које су остварили људи не заборављају се тако лако, а доказ је ваше присуство овде. Хвала вам што сте дошли и увеличали овај дан“.
Жељко Обрадовић је поделио своја сећања на професора Николића, наглашавајући његову улогу у обликовању његове каријере и живота.
„Изузетна ми је част и задовољство што сам овде и што присуствујем овом догађају. Он је сигурно најбитнији човек у историји југословенске и српске кошарке. Причати колико је он учинио за мене и колико сам ту где сам захваљујући њему, то је неспорно. Али има други део приче о Професору као човеку са којим је било задовољство причати о свему, о животу. Утицао је на мене као играча, тренера и као личност, у крајњем случају. Немам речи да му се захвалим. Легендарни Професор је заслужио да се ова хала зове по њему и драго ми је да имамо и његову бисту. Надам се да ће сећање на њега живети још дуго, а ми сви кад причамо мисли увек иду ка њему. Нико није рекао да легат професора Николића није нешто што је неизмерно и што ће остати свима нама и будућим генерацијама да уче и да чувају његово поштење, јер је то био најпоштенији човек кога сам ја знао. Хвала му на свему што је урадио за мене и све нас из кошарке из ове земље“.
Свечаности су присуствовали и министар спорта Зоран Гајић, први потпредседник Олимпијског комитета Србије Жарко Зечевић, председник Кошаркашког савеза Србије Небојша Човић, државни секретар у Министарству спорта Марко Кешељ и чланови породице професора Николића.
“Ја сам у двострукој улози овде. Као министар знам за величину професора Николића, али сам имао среће – кад смо на факултету имали кошарку – да ми предаје. Ми студенти смо знали да не смемо ништа да га питамо, ако журимо на аутобус, јер ћемо остати два сата са њим. Заиста, један велики пре свега учитељ. И прва асосцијација кад се помене, немојте се љутити, није кошарка, већ да је то учитељ, васпитач од кога сте могли да научите. Он ово апсолутно заслужује, чак и од нас који нисмо из кошарке”, истакао је министар Зоран Гајић.
Биста професора Александра Николића дело је академског вајара Мирољуба Стаменковића.
Александар Николић рођен је 28. октобра 1924. у Сарајеву. Током своје каријере био је играч Партизана, Црвене звезде, Жељезничара из Чачка и БСК-а, а касније и тренер и селектор репрезентације Југославије. Више од четири деценије посветио је подучавању играча и тренера кошарци. У својој тренерској каријери водио је бројне тимове, укључујући Партизан, ОКК Београд, Црвену звезду и Виртус. Нјегов утицај на развој врхунских европских стручњака и играча је непроцењив.
