Учеснике скупа, чији је циљ био да укаже на значај побољшања квалитета услуга за младе у локалним заједницама, и важност запошљавања младих за развој привреде и друштва, на самом почетку је поздравио министар омладине и спорта Вања Удовичић.
Он је рекао да Министарство омладине и спорта систематски ради на изградњи институционалног оквира за спровођење омладинске политике на локалном нивоу, јер је од изузетног значаја да млади у свим градовима и општинама у Србији имају приступ садржајима неформалног образовања, рекративног спорта и волонтирања.
„Отварањем омладинских клубова, нарочито у сеоским срединама, млади добијају место на којем могу квалитетно да проводе своје слободно време и да га искористе ради личног развоја у здравом и безбедном окружењу. Поред програма који ће директно подстицати младе да изаберу дефицитарна занимања и брже се запосле, програми који се организују у канцеларијама за младе и омладинским клубовима, у складу са стандардима омладинског рада имају за циљ да пруже младима квалитено информисање, нарочито по питањима избора каријере и предузетништва“, казао је Удовичић.
Након поздравног говора министра присутнима су се обратили Саша Могић, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе, Аза Ел-Абд, директорка мисије УСАИД-а у Србији, Мишел Сен-Лот, директор УНИЦЕФ-а у Србији, као и Вања Калаба, председница Управог одбора Националне асоцијације практичара/ки омладинског рада (НАПОР).
Представници домаћих и међународних партнера сложили су се да локалне власти у Србији треба да обезбеде квалитетне услуге за младе и омогуће младим људима да постану активни чланови својих заједница, који доприносе развоју привреде и друштва у целини.
Након уводних обраћања, представници УНИЦЕФ-а и Министарства омладине и спорта су уручили сертификате општинама које су подржале оснивање клубова за младе и тиме дале свој допринос развоју услуга и програма за младе. Такође, представљен је модел успостављања омладинских клубова и сервиса за младе који је настао на основу практичних искустава стечених у пет општина у Србији у протекле две године. Представљен је и Водич „У потрази за одрживим моделом омладинског клуба у заједници“.
Мишел Сен-Лот је овим поводом истакао да „иако верујемо да су млади ресурс једне заједнице, у многим срединама улагања у њихов развој су веома ограничена, а могућности за њихово учешће и допринос још мања".
Како је рекао, удруживање локалних ресурса за организовање омладинског клуба пружа могућност деци и младима да остваре и искажу своје потенцијале, остваре своја права и потребе, а посебно да кроз организацију различитих услуга и активности подрже оне младе који су најосетљивији и друштвено искључени. "Ангажовање младих даје допринос у јачању људског капитала који је потребан у временима кризе, али и у временима развоја.“, казао је директор УНИЦЕФ-а за Србију.
НАПОР и УСАИД су представили добре праксе у побољшању запошљивости младих пружањем квалитетних услуга за младе: организована је свеобухватна деветомесечна обука о омладинском раду, лидерству, волонтеризму и управљању пројектима, коју је успешно завршио/ла 31 представник/ца канцеларија за младе и организација цивилног друштва из 25 локалних самоуправа.
Директорка мисије УСАИД-а у Србији Аза Ел-Абд похвалила је општине и градове који су подржали своје омладинске раднике/це и омогућили њихово учешће у обуци и истакла да УСАИД рачуна на наставак њихове подршке за иницијативе које доприносе развоју и запошљавању младих.
Пре него што су, на крају скупа, додељени НАПОР сертификати представницима/цама организација цивилног друштва и канцеларија за младе, присутнима се обратила и председница НАПОР-а Вања Калаба, која је рекла: „Пројекат који смо спровели уз подршку УСАИД-а и Министарства омладине и спорта био је јако изазован зато што је циљао на један од најважнијих проблема данашњице – незапосленост младих. Налазимо се у парадоксалној ситуацији - са једне стране у Србији постоји велика незапосленост младих, док се са друге послодавци жале да не могу да пронађу адекватну радну снагу. Чињеница је да да је систем формалног образовања код нас превише ригидан да би могао да одговори на потребе савременог тржишта рада. Управо се ту савршено уклапа омладински рад, који због своје флексибилности може да помогне младима да брже одговоре на потребе послодаваца које се стално мењају.“
