Почео сам да враћам дуг држави

Улазак здравог капитала у српски спорт више је него неопходан. Постојеће стање је неодрживо и то сви врло добро знају, каже министар омладине и спорта Вања Удовичић. Он у интервјуу за Наше новине најављује обрачун државе са нечасним и неспособним људима из свих сфера спорта, открива шта мисли о Дејану Станковићу као евентуалном председнику Фудбалског савеза Србије, али и зашто није зажалио што је ватерполо капицу заменио оделом. Недавно сте проглашени за трећег ватрполисту у Европи, да ли Вам је у том моменту недостајао спорт? Многи коментаришу да је политика прљава игра, препуна ајкула, да ли сте се у неком тренутку до сада покајали сто сте ушли у политику? Добро сам размислио пре прихватања министарске позиције у Влади Србије. Свестан сам да неће бити лако, али ја не одустајем на првој препреци, напротив. Да могу да вратим време, поново бих исто одлучио јер заиста желим да урадим нешто за нашу омладину и српски спорт. Није ми била потребна функција да бих изашао из анонимности или нешто слично. Своје име сам направио марљивим радом, великим одрицањима и константним образовањем, резултатима у ватерполу. Време је да вратим дуг својој земљи и целокупном спорту јер ми је тада пружена шанса да постанем врхунски спортиста. Да ли Вам је Александар Вучић икада рекао како је дошао на идеју да баш Вама понуди ангажман у Влади? Захвалан сам на поверењу које ми је указано, и од стране првог потпредседника Вучића и од стране премијера Дачића, као и Скупштине која ме је изабрала. Осећај одговорности је још већи када знам и да су ме у овоме подржали и наши врхунски спортисти. Чињеница је да је спорт у Србији у незавидној ситуацији, шта је оно што Вас је највише погодило као спортисту када сте по уласку у Министарство увидели које су све тешкоће? Веома добро знам све проблеме у српском спорту јер долазим из праксе, са терена. Проблеми нису од јуче. Спорт је огледало друштва и зависи од укупних друштвених и економских дешавања. На жалост, ретке су области у којима нема проблема. Међутим, можда и највећи проблем је недостатак ефикасног система. Свестан сам да промене нису могуће преко ноћи, али за ових првих сто дана зауставили смо ерозију система и почели са увођењем реда, кренули у системске промене кроз израду нових одредби закона о спорту. Попуњеност евиденционих пријава клубова смо са 50 дигли на 95 одсто. Друго, далеко већу пажњу министарство је посветило и посветиће нашој омладини, чији глас мора много јаче да се чује и у Влади и друштву. Зашто држава не стане у одбрану спортиста који су све чешће на удару навијача, конкретно фудбалера Звезде и Партизана који су чак и јавно изјављивали да страхују од "делија" и "гробара"? Прво, морамо јасно да разликујемо хулигане од навијача. Држава је овог пута апсолутно спремна, са јасном вољом, да се системски стане на пут таквим негативним појавама које наносе штету не само правим навијачима и клубовима, већ и шаљу негативну слику о Србији у свет. То мора да се заустави. Влада Србије је формирала, до сада, најкомпетентнију радну група, састављену од представника свих кључних министарстава и служби који имају задатак да предузму све неопходне мере како би се стало на крај хулиганизму и генерално насиљу у спорту. Докле ћемо гледати инциденте на трибинама и страховати за животе због хулигана којој као да држава ништа не сме? Када ће се законом коначно кажњавати виновници инцидената? Влада и надлежне службе су већ предузели одређене мере и ту се неће стати. У то вас уверавам. Нико није јачи од државе и закона. Спортске манифестације морају бити породична окупљања, а на теренима мора поново завладати дух ферплеја. Морамо се сви борити за то. Истовремено, мислите ли да треба ригорозније кажњавати и спортске раднике који својим сукобима и саопштењима потпаљују ватру и изазивају бес међу навијачима, самим тим и инциденте? Својим иступима у томе предњаче Душко Вујошевић и Небојша Човић. Свако је одговоран за своје понашање. Да ли се Ви као министар залаже за приватизацију у спорту и зашто? Улазак здравог капитала у српски спорт је више него неопходан. Постојеће стање је неодрживо и то сви врло добро знају. У питању је будућност српског спорта. Наравно, ништа се неће радити брзоплето и није лако у овој великој економској кризи наћи инвеститоре који ће улагати у било коју област, па и у спорт....али морамо средити систем, направити јасна правила игре, ред, мора се јасно знати шта клубови поседују, изабрати најбоље моделе, а све како бисмо извукли максимум за спорт у целини. Заједно са другим министарствима који су надлежни за приватизацију радимо на најбољим решењима. Ко се све нудио да купи ФК "Црвена звезда" и ФК "Партизан"? Причало се да су Арапи заинтересовани за Звезду, докле се стигло у преговорима са њима? Као што смо рекли, прво ћемо направити јасан систем, дефинисати модел и онда транспарентно изабрати најбоље инвеститоре. Сви који имају поштене пословне намере, здрав капитал и озбиљност су добродошли, без обзира из ког су дела света...наравно све ће бити транспарентно, тако да ћете о свему бити благовремено обавештени. Када је реално да Црвена звезда и Партизан добију нове стадионе или можда да се у Београду изгради један национални стадион који би користила репрезентација? Морамо сви бити свесни тешке финансијске ситуације у којој се налазимо, да не говоримо о великим дуговима. Ствари морамо решавати по реду и крајње одговорно према новцу грађана Србије. Да ли би било фер да Александар Шапић постане председник Ватерполо савеза Србије, као једини противкандидат Бабићу који се недавно повукао са функције председника? Закон ми не дозвољава да се мешам у изборе у спортским савезима. Постоји јасна процедура по којој се бира председник и остали органи. Кога скупштина савеза изабере са њим ћу, наравно, сарађивати на добробити спорта. Да ли би требало да и остали политичари напусте спортске организације и клубове, попут Бабића у ватерполу? Као неко ко је из спорта дошао у владу, као неко ко зна ситуацију у пракси, људе не могу да делим на политичаре и неполитичаре. Сматрам да сви који су способни и желе да помогну српском спорту, треба им то омогућити, као што оне нечасне и неспособне треба уклонити из свих сфера, били политичари или не. Треба гледати дела, резултате. Да ли сте се сусрели са Дејаном Станковићем који ће очито постати председник Фудбалског савеза Србије, и шта сте му том приликом саветовали? Ако нисте, имате ли неки савет за њега, пре него што преузме ту одговорну функцију? Деки Станковић је мој пријатељ и човек кога јако ценим. Сигурно да може пуно да помогне српском спорту и фудбалу, али то је његова одлука и ФСС кога ће имати за председника. Прикључили сте се акцији коју организују Наше новине, увођење обимнијих систематских прегледа за малишане. Шта је преломило да се одлучите да учествујете у акцији? Препознао сам вашу искрену намеру, не само да се проблем констатује већ пре свега да се реши. Јако је пуно оних који ће сатима причати о проблему, али мало је оних који су спремни да раде на променама, да мењају себе, лоша правила, систем у целини. Министарство омладине и спорта се одмах одазвало и дало своје најбоље стручњаке и наша искуства у захтевнијим систематским прегледима спортиста који се могу применити на сву децу. Хајде да мењамо лоше ствари, да идемо напред, да правимо бољу државу и друштво. Наше новине видим као озбиљне партнере у том послу од највећег националног интереса. Извор: Наше новине