Počeo sam da vraćam dug državi

Ulazak zdravog kapitala u srpski sport više je nego neophodan. Postojeće stanje je neodrživo i to svi vrlo dobro znaju, kaže ministar omladine i sporta Vanja Udovičić. On u intervjuu za Naše novine najavljuje obračun države sa nečasnim i nesposobnim ljudima iz svih sfera sporta, otkriva šta misli o Dejanu Stankoviću kao eventualnom predsedniku Fudbalskog saveza Srbije, ali i zašto nije zažalio što je vaterpolo kapicu zamenio odelom. Nedavno ste proglašeni za trećeg vatrpolistu u Evropi, da li Vam je u tom momentu nedostajao sport? Mnogi komentarišu da je politika prljava igra, prepuna ajkula, da li ste se u nekom trenutku do sada pokajali sto ste ušli u politiku? Dobro sam razmislio pre prihvatanja ministarske pozicije u Vladi Srbije. Svestan sam da neće biti lako, ali ja ne odustajem na prvoj prepreci, naprotiv. Da mogu da vratim vreme, ponovo bih isto odlučio jer zaista želim da uradim nešto za našu omladinu i srpski sport. Nije mi bila potrebna funkcija da bih izašao iz anonimnosti ili nešto slično. Svoje ime sam napravio marljivim radom, velikim odricanjima i konstantnim obrazovanjem, rezultatima u vaterpolu. Vreme je da vratim dug svojoj zemlji i celokupnom sportu jer mi je tada pružena šansa da postanem vrhunski sportista. Da li Vam je Aleksandar Vučić ikada rekao kako je došao na ideju da baš Vama ponudi angažman u Vladi? Zahvalan sam na poverenju koje mi je ukazano, i od strane prvog potpredsednika Vučića i od strane premijera Dačića, kao i Skupštine koja me je izabrala. Osećaj odgovornosti je još veći kada znam i da su me u ovome podržali i naši vrhunski sportisti. Činjenica je da je sport u Srbiji u nezavidnoj situaciji, šta je ono što Vas je najviše pogodilo kao sportistu kada ste po ulasku u Ministarstvo uvideli koje su sve teškoće? Veoma dobro znam sve probleme u srpskom sportu jer dolazim iz prakse, sa terena. Problemi nisu od juče. Sport je ogledalo društva i zavisi od ukupnih društvenih i ekonomskih dešavanja. Na žalost, retke su oblasti u kojima nema problema. Međutim, možda i najveći problem je nedostatak efikasnog sistema. Svestan sam da promene nisu moguće preko noći, ali za ovih prvih sto dana zaustavili smo eroziju sistema i počeli sa uvođenjem reda, krenuli u sistemske promene kroz izradu novih odredbi zakona o sportu. Popunjenost evidencionih prijava klubova smo sa 50 digli na 95 odsto. Drugo, daleko veću pažnju ministarstvo je posvetilo i posvetiće našoj omladini, čiji glas mora mnogo jače da se čuje i u Vladi i društvu. Zašto država ne stane u odbranu sportista koji su sve češće na udaru navijača, konkretno fudbalera Zvezde i Partizana koji su čak i javno izjavljivali da strahuju od "delija" i "grobara"? Prvo, moramo jasno da razlikujemo huligane od navijača. Država je ovog puta apsolutno spremna, sa jasnom voljom, da se sistemski stane na put takvim negativnim pojavama koje nanose štetu ne samo pravim navijačima i klubovima, već i šalju negativnu sliku o Srbiji u svet. To mora da se zaustavi. Vlada Srbije je formirala, do sada, najkompetentniju radnu grupa, sastavljenu od predstavnika svih ključnih ministarstava i službi koji imaju zadatak da preduzmu sve neophodne mere kako bi se stalo na kraj huliganizmu i generalno nasilju u sportu. Dokle ćemo gledati incidente na tribinama i strahovati za živote zbog huligana kojoj kao da država ništa ne sme? Kada će se zakonom konačno kažnjavati vinovnici incidenata? Vlada i nadležne službe su već preduzeli određene mere i tu se neće stati. U to vas uveravam. Niko nije jači od države i zakona. Sportske manifestacije moraju biti porodična okupljanja, a na terenima mora ponovo zavladati duh ferpleja. Moramo se svi boriti za to. Istovremeno, mislite li da treba rigoroznije kažnjavati i sportske radnike koji svojim sukobima i saopštenjima potpaljuju vatru i izazivaju bes među navijačima, samim tim i incidente? Svojim istupima u tome prednjače Duško Vujošević i Nebojša Čović. Svako je odgovoran za svoje ponašanje. Da li se Vi kao ministar zalaže za privatizaciju u sportu i zašto? Ulazak zdravog kapitala u srpski sport je više nego neophodan. Postojeće stanje je neodrživo i to svi vrlo dobro znaju. U pitanju je budućnost srpskog sporta. Naravno, ništa se neće raditi brzopleto i nije lako u ovoj velikoj ekonomskoj krizi naći investitore koji će ulagati u bilo koju oblast, pa i u sport....ali moramo srediti sistem, napraviti jasna pravila igre, red, mora se jasno znati šta klubovi poseduju, izabrati najbolje modele, a sve kako bismo izvukli maksimum za sport u celini. Zajedno sa drugim ministarstvima koji su nadležni za privatizaciju radimo na najboljim rešenjima. Ko se sve nudio da kupi FK "Crvena zvezda" i FK "Partizan"? Pričalo se da su Arapi zainteresovani za Zvezdu, dokle se stiglo u pregovorima sa njima? Kao što smo rekli, prvo ćemo napraviti jasan sistem, definisati model i onda transparentno izabrati najbolje investitore. Svi koji imaju poštene poslovne namere, zdrav kapital i ozbiljnost su dobrodošli, bez obzira iz kog su dela sveta...naravno sve će biti transparentno, tako da ćete o svemu biti blagovremeno obavešteni. Kada je realno da Crvena zvezda i Partizan dobiju nove stadione ili možda da se u Beogradu izgradi jedan nacionalni stadion koji bi koristila reprezentacija? Moramo svi biti svesni teške finansijske situacije u kojoj se nalazimo, da ne govorimo o velikim dugovima. Stvari moramo rešavati po redu i krajnje odgovorno prema novcu građana Srbije. Da li bi bilo fer da Aleksandar Šapić postane predsednik Vaterpolo saveza Srbije, kao jedini protivkandidat Babiću koji se nedavno povukao sa funkcije predsednika? Zakon mi ne dozvoljava da se mešam u izbore u sportskim savezima. Postoji jasna procedura po kojoj se bira predsednik i ostali organi. Koga skupština saveza izabere sa njim ću, naravno, sarađivati na dobrobiti sporta. Da li bi trebalo da i ostali političari napuste sportske organizacije i klubove, poput Babića u vaterpolu? Kao neko ko je iz sporta došao u vladu, kao neko ko zna situaciju u praksi, ljude ne mogu da delim na političare i nepolitičare. Smatram da svi koji su sposobni i žele da pomognu srpskom sportu, treba im to omogućiti, kao što one nečasne i nesposobne treba ukloniti iz svih sfera, bili političari ili ne. Treba gledati dela, rezultate. Da li ste se susreli sa Dejanom Stankovićem koji će očito postati predsednik Fudbalskog saveza Srbije, i šta ste mu tom prilikom savetovali? Ako niste, imate li neki savet za njega, pre nego što preuzme tu odgovornu funkciju? Deki Stanković je moj prijatelj i čovek koga jako cenim. Sigurno da može puno da pomogne srpskom sportu i fudbalu, ali to je njegova odluka i FSS koga će imati za predsednika. Priključili ste se akciji koju organizuju Naše novine, uvođenje obimnijih sistematskih pregleda za mališane. Šta je prelomilo da se odlučite da učestvujete u akciji? Prepoznao sam vašu iskrenu nameru, ne samo da se problem konstatuje već pre svega da se reši. Jako je puno onih koji će satima pričati o problemu, ali malo je onih koji su spremni da rade na promenama, da menjaju sebe, loša pravila, sistem u celini. Ministarstvo omladine i sporta se odmah odazvalo i dalo svoje najbolje stručnjake i naša iskustva u zahtevnijim sistematskim pregledima sportista koji se mogu primeniti na svu decu. Hajde da menjamo loše stvari, da idemo napred, da pravimo bolju državu i društvo. Naše novine vidim kao ozbiljne partnere u tom poslu od najvećeg nacionalnog interesa. Izvor: Naše novine