У свечаној Сали “Београд” у Палати Србија конституисан је Савет за спорт Републике Србије. Једногласном одлуком свих 35 чланова овог Савета за председника изабран је Зоран Гајић (министар спорта у Влади Републике Србије).
Оснивачкој седници Савета за спорт Републике Србије присуствовао је велики број истакнутих спортских личности, како бивших спортиста, тако и стручних лица из области науке о спорту и медицине спорта. На почетку оснивачког Савета министар спорта Зоран Гајић истакао је задовољство радом на конститутивној и првој радној седници и рекао је да ово новоформирано тело српског спорта чека озбиљан рад, како би остварили све што су зацртали и планирали.
“Веома сам срећан због формирања Савета за спорт јер ћемо третирати спорт као једну велику интегралну целину. Искрени да будемо до сада смо сви ми који се бавимо организацијом у спорту углавном гледали финансијски моменат и нешто мало правне регулативе и инфраструктуре. Инфраструктура је била у фокусу неког нашег размишљања, финансије, текући програм. Међутим, ако говоримо о спортистима, реквизитима, методици тренинга, квалитету тренажног процеса који представља личност тренера, усавршавање, едукација и све то што се назива методологија спортског тренинга некако је било скрајнуто, не у други, него у 22. план. Хоћемо да ауторитетом свих чланова Спортског савета, њиховом спортском историјом, успесима, њиховом мотивацијом да помогну српском спорту, а верујте нико није одабран да буде овде про форме. Успели смо да се договоримо са свим тим људима да заиста буду активни, чланство је почасно, нема никаквих принадлежности, осим духовних, стваралачких, тако да очекујемо много нових идеја, основне правце знамо. Пре свега методологија тренинга, инфраструктурни и здравствени проблеми, имаћемо још неколико радних група које ће моћи дубоко да уђу у проблематику оних ствари које су релевантне за комплетну пирамиду нашег спорта, а она се састоји од физичког васпитања млађих категорија, масовности која треба да да врхунски квалитет, а касније и зрелом добу обезбеди рекреацију или здавствено бављење физичким вежбањем. Срећан сам јер је екипа у Савету за спорт таква да сам апсолуно сигуран да ће бити активна, проактивна, давати иницијативе и да ћемо у сваком случају подићи наш систем спорта, не само у финансијском и инфраструктурном плану, него и што се тиче знања и умећа, пре свега струке. Без науке, без нових знања едукације нових људи, улагања у људе, пре свега у стручност тренера ми нећемо ништа да урадимо. Сви ми спортски људи имамо један начин размишљања да без обзира на резултате које имамо, који нису мали, да увек гледамо шта можемо боље да урадимо. Ми последњих десет година имамо добру ситуацију, пружену руку од руководства државе и да можемо у спорту да урадимо све ако имамо добре идеје и знамо шта хоћемо. Овде се нико не плаши одговорности и да стане иза идеја које ће предлагати свим осталим члановим српске спортске породице и давати смернице за даљи развој, за почетак до краја олимпијског циклуса 2024. Национални савет мора у фундаменталном смислу да руководи српским спортом, мислим на развој струке, преко науке и научно истраживачког рада, који смо некад имали јако добро, сад је мало друга ситуација, да унапредимо закон, да направимо Стратегију развоја 2022-2032. Морамо да се изборимо за ауторитет тренера, морамо да вратимо Национално признање за тренера” – рекао је министар спорта у Влади Републике Србије Зоран Гајић.
У састав Савета за спорт који ће имати своје пододборе и стручни савет је ушло 35 чланова: председник савета Зоран Гајић, министар спорта; Марко Кешељ, државни секретар Министарства спорта; Дејан Бојовић, посебни саветник у Министарству спорта; Божидар Маљковић, преседник Олимпијског комитета Србије; Давор Штефанек, председник Спортског савеза Србије; Зоран Мићовић, председник Параолимпијског комитета Србије; Милан Савић, в.д. директора Завода за спорт и медицине спорта Републике Србије; Милица Весић, директорка Антидопинг агенције Србије; Дане Баста, покрајински секретар за спорт и омладину Аутономне покрајине Војводине; Ђорђе Пејчић, председник Спортског савеза Београда; Јован Шурбатовић, генерални секретар Фудбалског савеза Србије; Јелена Николић, први потпредседник Одбојкашког савеза Србије; Предраг Даниловић, председник Кошаркашког савеза Србије; Милена Делић, председница Рукометног савеза Србије; Веселин Јевросимовић, председник Српског атлетског савеза; Виктор Јеленић, председник Ватерполо савеза Србије; Ненад Путник, председник Стрељачког савеза Србије; Жељко Трајковић, председник Рвачког савеза Србије; Иван Тодоров, председник Джудо савеза Србије; Дејан Бурчул, председник Текводно савеза Србије; Ненад Боровчанин, председник Боксерског савеза Србије; Миљан Поповић, председник Веслачког савеза Србије; Мирко Нишовић, председник Кајакашког савеза Србије; Жељко Танасковић, председник Савеза за школски спорт Србије; Петар Денда, новинар Радиодифузне установе – Радио телевизије Србије; Проф. др Драган Радовановић, председник здравствене комисије ОКС; Проф. др Сања Мазић, професорка Медицинског факултета Универзитета у Београду; Проф. др Владан Јаковљевић, декан Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу; Проф. др Владимир Копривица, професор Факултета за спорт Универзитета “Унион – Никола Тесла”; Доц. др Драган Атанасов, професор Факултета за физичку културу Универзитета Сингидунум; Тања Медвед, председница скупштинског пододбора за спорт; Дејан Савић; Горан Обрадовић; Драган Јовић; Јелена Аруновић; Роксанда Атанасов; Марина Маљковић; Тијана Петковић (секретар Савета за спорт), радно ангажована у Министарству спорта.
“Министар Гајић, професор Копривица и ја смо на идеју оснивања Савета за спорт дошли пре три, четири године. По закону то треба да држи Министарство и наравно са велим задовољством сви ћемо помоћи. Рекао сам да толико ствари треба да се уради, најпре, ако Србија жели да буде озбиљна држава онда не може у Скупштини да има пододбор за спорт, то онда значи да спорт није важан. Потребан нам је Одбор за спорт. Имамо нерешена питања кад су наставници фискултуре и професори у питању, потпуно су у запећку, ја сам лично више учио од њих него од математичара, лингвистичара, историчара итд. Научили су ме у животу, да устанем после ударца, јачам тело и дух и то ме служи. Имамо велику резерву исто тако, у издавачкој делатности, ако неке земље у суседству могу да издају озбиљне спортске књиге, можемо и ми. У сваком сектору кад је спорт у питању зрели смо за дораду, промену и модернизацију рекао је председник ОКС Божидар Маљковић.
Национални Савет за спорт ће предлагати и пратити имплементацију мера за развој српског спорта, координисати и успостваљати комуникацију између свих укључених страна у циљу наставка позиционирања на међународној такмичарској сцени, помагаће у идентификовању и развоју стратешких приоритета и пружати помоћ при тумачењу релевантних прописа, радиће на унапређењу учења у специјализованим областима развоја спорта, укључујући менаџмент; спроводи специјализоване курсеве професионалног тренера и истраживања на различитим нивоима спорта. Национални савет за спорт данас је постао неопходан како би се Министарство спорта и Олимпијски комитет Србије обавестили о дешавањима и разматрањима питања која се тичу свих круцијалних тема српског спорта и детаљне анализе постојећег стања, као и рада на изградњи будућности.
“Најзаслужнији за формирање Савета за спорт су министар Гајић и председник ОКС Маљковић. Идеја није нова, али нису се стекли услови до сада. Сви смо срећно што је Савет формиран, увек сам за то да струка одлучује, а струка значи образовање, науку, теорију, па чак и до нивоа филозофије и практичног рада. И све кад се обједини очекујем да ова група изванредних људи постигне договор око бројних тема које нас муче. Очекујем да се сви ангажујемо, да подигнемо целу пирамиду спорта, од најмлађих, јер нам се деца мање баве спортом данас, све до Олимпијских игара. Лепеза је велика и што се тиче спорта и тренера, објеката, базе података, маркетинга, менаџмента… Увек сам оптимиста” – закључио је проф. др Владимир Копривица.
