Које златне медаље су Вам драже, оне које сте освајали у води, или ове које сада можете да присвојите као министар?
Увек је драже кад је заслужиш у базену, али сад ми је задовољство скроз другачије. Круна вишемесечног рада, одрицања и тренирања крунише се освајањем медаље на великом такмичењу и то је лично задовољство, али сада имам ширу слику и као министар имам и право и обавезу да медаље и остале успехе наших спортиста искористим за анимацију деце, да се што више баве спортом и уче о правим вредностима. Ватерполисти су прави хероји и прави пример свега позитивног у Србији.
Јесте ли у неком моменту пожелели да са трибина ускочите у базен и помогнете друговима?
Ух, много је теже гледати меч са трбина. Пожелео сам у полуфиналу да уђем у базен, јако сам емотивно доживео утакмицу против Црногораца. А финале сам посматрао потпуно спокојан, био сам уверен да добијамо.
Београд ће 2016. године бити домаћин Европског првенства и то у "Арени". Има ли Београд и ватерполо као спорт потенцијал да напуни тако велику дворану?
Трошкови су велики, пробаћемо да их редукујемо, али Европска ватерполо федерација има жељу да то буде прави спектакл по први пут у толикој дворани. Из искуства које носим са Ташмајдана 2002. и 2006. трибине би биле пуне колики год да је био капацитет. Тражила се карта више. И сада ми је много људи тражило улазнице за Будимпешту. Ватерполо је тренутно спорт број један и наш најтрофејнији колективни спорт и као такав заслужује да има пуну "Арену". Учинићемо све да тако и буде.
Изашли сте у јавност са предлогом да се наша спортска друштва приватизују по грчком моделу. Које су његове основне предности и мане?
Прво, то је мој предлог када су у питању већа спортска друштва, да бисмо заштитили, условно речено, мање спортове за које је мање интересовање на тржишту. Код Грка је фудбал издвојен из друштва, али као економски најјачи спорт, помаже остале спортове. Кошаркашком клубу је од стране друштва нпр. изнајмљено право на коришћење бренда имена друштва. Да бисте у Грчкој купили карту за фудбалски меч, морате прво да постанете члан спортског друштва. Тиме навијачи фудбалског клуба финансирају друге спортове у оквиру истог спортског друштва. Чак и туриста који купује карту постаје фан на шест месеци за неку симболичну своту, део прихода се остварује и од годишње чланске карте с којом имате право гласа. Тако би друштво прикупило део потребног новца, базу, за условно речено мање спортове. Други део би морали да пронађу сами, од спонзора, али добијају сигурну финансијску базу. Све то треба прилагодити нашим условима како бисмо направили српски модел. Све опције су познате у Европи. Али морамо водити рачуна и о мањим клубовима и спортовима где се не врти велики новац. То је мој предлог. Коначан модел и решење може да донесе само Влада Србије уз помоћминистарства надлежног за послове приватизације. Ја могу да дам препоруку и да помогнем у целом процесу.
Појавила се прича да је руски "Газпром" заинтересован за Звезду, али да скоро 50 порцената остане у власништву државе. Која ће бити политика државе Србије, да ли ће гледати да по сваку цену изађе из клубова?
Држава не може да буде формално у клубовима, јер УЕФА на пример има правило да један власник не може да буде у два клуба који играју исти ранг такмичења. Кроз разговоре са људима који су заинтересовани за наше клубове, а има их, они углавном траже да држава остане у клубовима у једном малом проценту, јер то види као један вид сигурности. Остаће држава и у Звезди и у Партизану, а у ком проценту о томе можемо говорити тек када се коначно одлучимо за модел приватизације. Мораћемо да остане барем у систему праћења јер желимо да испратимо процес приватизације, првих пет до седам година, да бисмо пратили како иде процес, да спречимо испумпавање новца из клубова, да купац случајно не уруши традицију тог клуба. Трансформација клубова је питање од националног интереса и све одлуке које се донесу биће донете консензусом.
Да ли просечан српски навијач има разлога да се прибојава приватизације?
Навијач има више разлога да се боји ако осатане статус кво, постојећа ситуација, без одговорности и перспективе, каква је сад. Ми смо кренули у процес оживљавања српског спорта. Држава нема средстава у овом тренутку да финансира клубове. Ми смо кренули у професионализацију спорта, јер је тренутно стање неодрживо. Потребна је промена. Увидели смо да је лош систем и сад морамо да кренемо да га поправљамо, не смемо да бежимо од решења. Треба напоменути да држава више неће бити банкомат клубовима, уводимо ред и одговорност у трошењу новца грађана за спорт. У овом моменту спорт још увек није спреман да се држава у потпуности повуче и препусти га тржишту, али мораће да се уведе рационализација, да спорт дели судбину народа и државе.
Реновирање стадиона је обавеза купца
Да ли ће услов потенцијалном купцу фудбалског клуба Партизан бити и реновирање стадиона или изградња новог?
Да, али та обавеза ће му се сама наметнути, јер наши стадиони одавно не испуњавају обавезе које им намећу фудбалске асоцијације. Неопходно је реновирати све спортске објекте, ако причамо са сигурносног аспекта, мало њих може да добије дозволе. За сада УЕФА и ФИФА жмуре на једно око, али неће то моћи још дуго. И Партизан и Звезда имају огроман проблем са тим, тако да се то намеће као логична обавеза купца.
Утврдити колики је део државе у клубовима
Држава за сада не зна ни колики део колача би требало да припадне њој?
Треба напоменути да нико пре нас није желео да уђе у овај процес јер је изузетно компликован. Нејасно је колики је удео државе у стварању бренда и остваривању резултата појединих клубова. Они за сада тврде да држави не припада ништа, ја се не слажем. Тај гордијев чвор мора да се пресече, сада само треба видети по ком моделу.
Учинак Министарства спорта и омладине у првих 100 дана владе
1. Све припремљено за почетак трансформације и професионализације клубова (предочени модели, процедуре, правила...) 2. Завршен предлог Закона о спорту 3. Завршен Закон о антидопингу 4. Завршена Стратегија развоја спорта у Србији за период до 2018. године 5. Започет рад на новом Закону о младима
Извор: Наше новине
