Koje zlatne medalje su Vam draže, one koje ste osvajali u vodi, ili ove koje sada možete da prisvojite kao ministar?
Uvek je draže kad je zaslužiš u bazenu, ali sad mi je zadovoljstvo skroz drugačije. Kruna višemesečnog rada, odricanja i treniranja kruniše se osvajanjem medalje na velikom takmičenju i to je lično zadovoljstvo, ali sada imam širu sliku i kao ministar imam i pravo i obavezu da medalje i ostale uspehe naših sportista iskoristim za animaciju dece, da se što više bave sportom i uče o pravim vrednostima. Vaterpolisti su pravi heroji i pravi primer svega pozitivnog u Srbiji.
Jeste li u nekom momentu poželeli da sa tribina uskočite u bazen i pomognete drugovima?
Uh, mnogo je teže gledati meč sa trbina. Poželeo sam u polufinalu da uđem u bazen, jako sam emotivno doživeo utakmicu protiv Crnogoraca. A finale sam posmatrao potpuno spokojan, bio sam uveren da dobijamo.
Beograd će 2016. godine biti domaćin Evropskog prvenstva i to u "Areni". Ima li Beograd i vaterpolo kao sport potencijal da napuni tako veliku dvoranu?
Troškovi su veliki, probaćemo da ih redukujemo, ali Evropska vaterpolo federacija ima želju da to bude pravi spektakl po prvi put u tolikoj dvorani. Iz iskustva koje nosim sa Tašmajdana 2002. i 2006. tribine bi bile pune koliki god da je bio kapacitet. Tražila se karta više. I sada mi je mnogo ljudi tražilo ulaznice za Budimpeštu. Vaterpolo je trenutno sport broj jedan i naš najtrofejniji kolektivni sport i kao takav zaslužuje da ima punu "Arenu". Učinićemo sve da tako i bude.
Izašli ste u javnost sa predlogom da se naša sportska društva privatizuju po grčkom modelu. Koje su njegove osnovne prednosti i mane?
Prvo, to je moj predlog kada su u pitanju veća sportska društva, da bismo zaštitili, uslovno rečeno, manje sportove za koje je manje interesovanje na tržištu. Kod Grka je fudbal izdvojen iz društva, ali kao ekonomski najjači sport, pomaže ostale sportove. Košarkaškom klubu je od strane društva npr. iznajmljeno pravo na korišćenje brenda imena društva. Da biste u Grčkoj kupili kartu za fudbalski meč, morate prvo da postanete član sportskog društva. Time navijači fudbalskog kluba finansiraju druge sportove u okviru istog sportskog društva. Čak i turista koji kupuje kartu postaje fan na šest meseci za neku simboličnu svotu, deo prihoda se ostvaruje i od godišnje članske karte s kojom imate pravo glasa. Tako bi društvo prikupilo deo potrebnog novca, bazu, za uslovno rečeno manje sportove. Drugi deo bi morali da pronađu sami, od sponzora, ali dobijaju sigurnu finansijsku bazu. Sve to treba prilagoditi našim uslovima kako bismo napravili srpski model. Sve opcije su poznate u Evropi. Ali moramo voditi računa i o manjim klubovima i sportovima gde se ne vrti veliki novac. To je moj predlog. Konačan model i rešenje može da donese samo Vlada Srbije uz pomoćministarstva nadležnog za poslove privatizacije. Ja mogu da dam preporuku i da pomognem u celom procesu.
Pojavila se priča da je ruski "Gazprom" zainteresovan za Zvezdu, ali da skoro 50 porcenata ostane u vlasništvu države. Koja će biti politika države Srbije, da li će gledati da po svaku cenu izađe iz klubova?
Država ne može da bude formalno u klubovima, jer UEFA na primer ima pravilo da jedan vlasnik ne može da bude u dva kluba koji igraju isti rang takmičenja. Kroz razgovore sa ljudima koji su zainteresovani za naše klubove, a ima ih, oni uglavnom traže da država ostane u klubovima u jednom malom procentu, jer to vidi kao jedan vid sigurnosti. Ostaće država i u Zvezdi i u Partizanu, a u kom procentu o tome možemo govoriti tek kada se konačno odlučimo za model privatizacije. Moraćemo da ostane barem u sistemu praćenja jer želimo da ispratimo proces privatizacije, prvih pet do sedam godina, da bismo pratili kako ide proces, da sprečimo ispumpavanje novca iz klubova, da kupac slučajno ne uruši tradiciju tog kluba. Transformacija klubova je pitanje od nacionalnog interesa i sve odluke koje se donesu biće donete konsenzusom.
Da li prosečan srpski navijač ima razloga da se pribojava privatizacije?
Navijač ima više razloga da se boji ako osatane status kvo, postojeća situacija, bez odgovornosti i perspektive, kakva je sad. Mi smo krenuli u proces oživljavanja srpskog sporta. Država nema sredstava u ovom trenutku da finansira klubove. Mi smo krenuli u profesionalizaciju sporta, jer je trenutno stanje neodrživo. Potrebna je promena. Uvideli smo da je loš sistem i sad moramo da krenemo da ga popravljamo, ne smemo da bežimo od rešenja. Treba napomenuti da država više neće biti bankomat klubovima, uvodimo red i odgovornost u trošenju novca građana za sport. U ovom momentu sport još uvek nije spreman da se država u potpunosti povuče i prepusti ga tržištu, ali moraće da se uvede racionalizacija, da sport deli sudbinu naroda i države.
Renoviranje stadiona je obaveza kupca
Da li će uslov potencijalnom kupcu fudbalskog kluba Partizan biti i renoviranje stadiona ili izgradnja novog?
Da, ali ta obaveza će mu se sama nametnuti, jer naši stadioni odavno ne ispunjavaju obaveze koje im nameću fudbalske asocijacije. Neophodno je renovirati sve sportske objekte, ako pričamo sa sigurnosnog aspekta, malo njih može da dobije dozvole. Za sada UEFA i FIFA žmure na jedno oko, ali neće to moći još dugo. I Partizan i Zvezda imaju ogroman problem sa tim, tako da se to nameće kao logična obaveza kupca.
Utvrditi koliki je deo države u klubovima
Država za sada ne zna ni koliki deo kolača bi trebalo da pripadne njoj?
Treba napomenuti da niko pre nas nije želeo da uđe u ovaj proces jer je izuzetno komplikovan. Nejasno je koliki je udeo države u stvaranju brenda i ostvarivanju rezultata pojedinih klubova. Oni za sada tvrde da državi ne pripada ništa, ja se ne slažem. Taj gordijev čvor mora da se preseče, sada samo treba videti po kom modelu.
Učinak Ministarstva sporta i omladine u prvih 100 dana vlade
1. Sve pripremljeno za početak transformacije i profesionalizacije klubova (predočeni modeli, procedure, pravila...) 2. Završen predlog Zakona o sportu 3. Završen Zakon o antidopingu 4. Završena Strategija razvoja sporta u Srbiji za period do 2018. godine 5. Započet rad na novom Zakonu o mladima
Izvor: Naše novine
