Стратегија као развојне циљеве српског спорта у средњем року поставља: омасовљење и широку доступност спорта за све генерације; дечји, школски и универзитетски спорт; врхунска спортска достигнућа; развијање спортске инфраструктуре и креирање правног амбијента у коме спортски субјекти постају суштински независни од државе и способни за управљање процесима пословања.
„Стратегијом и акционим планом који је прати постављају се кораци који су неопходни да се највећи могући део становништва укључи у спорт и рекреацију, да ове активности прихвате као део свакодневне рутине која им доноси добробит“, рекао је министар.
Према његовим речима, у претходном периоду било је много успеха за прославу у врхунском спорту, али највећи успех, што је и циљ Стратегија развоја спорта, јесте омогућити деци да пређу пут од учесника у школском спорту до будућих освајача медаља. „Спорт деце и омладине остаје приоритет и убудуће, јер тако постижемо две ствари – стварање добрих навика кроз развој рекреације и ширење базе будућих врхунских спортиста и потенцијалних освајача медаља“, казао је министар спорта.
Као приоритет развоја српског спорта он је истакао и помоћ спортским организацијама да постану у већој мери тржишно способне и да развијају менаџерске способности у погледу планирања и развоја.
У сегменту врхунског спорта, циљ је да се идентификују најталентованији спортисти Србије и да се повежу наука и пракса ради постизања врхунских спортских резултата.
У пољу спортске инфраструктуре акценат се ставља на реконструкцију постојећих капацитета, а у случају изградње нових, давање максималне предности мултифункционалним објеката.
Разговори с представницима спортске јавности у оквиру јавне расправе о Стратегији развоја спорта поред Новог Сада, до сада су одржани и у Сомбору, Нишу и Крагујевцу, а завршна дискусија биће одржана у петак у Београду.
