Bukvalno iz bazena uskočio je u politiku. I to u „poslednjoj četvrtini“ rekonstrukcije vlade. Novi ministar sporta i omladine Vanja Udovičić u razgovoru za Nedeljnik zahvalio se Vučiću i Dačiću na ukazanom poverenju, a kao sportista naučio je da se poziv države ne odbija. Ne razmišlja još o tome da uzme člansku kartu SNS ili SPS, a obećava da će uraditi sve kako bismo još dugo zadržali status sportske nacije
Novi ministar sporta i omladine Vanja Udovičić poslednji je uleteo u rekonstruisani voz Dačićevog kabineta. Vaterpolo kapicu i bazen zamenio je za kravatu i fotelju u Nemanjinoj. U razgovoru za Nedeljnik kaže da se poziv države, odnosno Vučića i premijera, ne odbija. Srcolomac dama ne želi da govori i o velikoj popularnosti koju ima među LGBT populacijom. Neće ni o kolegi iz vaterpolo reprezentacije Aleksandru Šapiću, i njihovim navodnim sukobima u vodi, ali i na suvom. Očekuje da će kao ministar doživeti još niskih udaraca, ali poručuje da se nikad ne predaje, nikog se ne boji, nikog ne potcenjuje i uvek igra na pobedu.
Za ministra ste predloženi kao zajednički kandidat SNS i SPS. Čija reč je presudila? Ko vas je zapravo prvi pozvao - Vučić ili Dačić?
Zahvalan sam i premijeru i prvom potpredsedniku vlade što su mi ukazali poverenje i predložili me za ovu veoma odgovornu funkciju. Na meni je da sad to poverenje opravdam. Želim, pre svega, da uradim nešto dobro za svoju zemlju. Svestan sam da neće biti lako i da ima dosta problema, ne samo u srpskomsportu, već i u sektoru omladine. Uz sve teškoće koje naša zemlja ima, mladi se s pravom osećaju zapostavljenim. Na nama je da, svako iz svog resora, udruženim naporima pokušamo da stvorimo šanse da svaki mlad čovek ima mogućnost da u Srbiji ostvari sav svoj potencijal.
Pretpostavljam da ste se iznenadili kad su vam ponudili da budete ministar. Ili možda niste, imajući u vidu šta ste sve uradili za srpski vaterpolo?
Ne razmišljam o funkciji, već o poslu koji treba da se uradi. Kao sportista, naučio sam da se poziv države ne odbija. Bio u bazenu ili kancelariji, pokreće me isti motiv - ljubav prema svojoj zemlji i želja da dam sve od sebe da pomognem da se Srbija menja nabolje, da imamo razlog za ponos.
Ali, kakav je bio osećaj, jeste li dugo razmišljali da prihvatite tu funkciju?
Osećam veliku odgovornost. Nakon ozbiljnog razgovora s premijerom i prvim potpredsednikom odlučio sam da prihvatim poziv. Verujem da ćemo zajedno učiniti sve kako bi se napravile neophodne promene koje Srbiju vode napred, u bolju budućnost.
Vučić je ministra i vašeg kolegu Lazara Krstića nazvao „sinom“ i preneo mu da ga čekaju samo niski udarci. Da li je prvi potpredsednik vlade i vas oslovio sa „sine“ i šta vam je savetovao?
Spreman sam da puno učim, ne samo od prvog potpredsednika, već i od svih drugih kolega, dobronamernih ljudi. Nisam od onih koji misle da sve znaju i da sve mogu sami. Zahvalan sam svima koji žele da pomognu, sve želim da saslušam. Obično se kaže da u Srbiji nema para, ali mislim da nekad nema dovoljno volje da čujemo jedni druge. To nam je potrebno, da razgovaramo, razmenjujemo predloge, kako bi konačne odluke koje donosimo bile što bolje. Što se tiče niskih udaraca, svestan sam da oni dolaze uz odgovornost koju sam preuzeo i spreman sam da se borim s njima.
Da li biste nam otkrili kakav ste utisak stekli posle prve sednice Vlade Srbije? Ima li neke sličnosti s bazenom?
Kao i u bazenu, i na sednici vlade imate tim ljudi koji daje sve od sebe da pobedi. Razlika je u tome što je odgovornost neuporedivo veća, jer svojim odlukama pokušavate da pobedite tešku situaciju u kojoj se zemlja nalazi i unapredite kvalitet života svakog čoveka u Srbiji.
Konkretno, koja tri problema odmah planirate da rešite u srpskom sportu?
Veoma dobro poznajem probleme i izazove u našem sportu. Očekuje nas rešavanje privatizacije klubova, a ja bih rekao ozdravljenje srpskih klubova kroz uvođenje zdravog kapitala i reda. Drugo, moramo da unapredimo fizičku kulturu kod dece i omladine. Deca su nam gojazna, s krivom kičmom, više sede za kompjuterom nego što su u parku ili na sportskom terenu. To mora da se promeni ako želimo da se i ubuduće ponosimo time što smo sportska nacija. Ne smemo da zaboravimo ni sektor omladine, jer je to drugi deo resora za koji sam preuzeo odgovornost. Mladi i obrazovani ljudi ne treba da budu naš glavni izvozni proizvod, njihovu pamet i sposobnost treba da koristimo da razvijamo Srbiju.
Verujem da podržavate Vučićev predlog za privatizaciju Partizana i Zvezde? Prvi potpredsednik je hrabro pokrenuo pravu stvar i moj tim i ja lično u ministarstvu dajemo punu podršku tom procesu. Sadašnje stanje je neodrživo i moramo da menjamo stvari koje ne valjaju i ne funkcionišu. To je u interesu i srpskog sporta i celog društva.
Navijači i huligani su česta tema u Srbiji. Imate li recept da se izborite s tim?
Toga ima u svim zemljama, i to nije problem samo jednog ministarstva, već zadatak za celu državu i društvo. Tu nema čarobnog štapića, već se mora sistemski i uporno raditi na edukaciji, preventivi, ali i sankcije moraju da budu efikasnije.
Da li će vaterpolo biti na pijedestalu vaših prioriteta?
Svi sportovi su mi jednako važni, a prva stvar na listi prioriteta je priprema za sledeću olimpijadu. Želim da do tada ispliva što više talenata, kao što nas je na prošloj obradovala zlatna Milica Mandić.
Može li Srbija u bilo kom sportu da iznedri nekog novog Novaka Đokovića ili ćemo još dugo čekati da neki klinac sopstvenim radom, ponovo bez pomoći države, stigne do svetskih visina?
Naravno da može, Srbija je puna talentovane dece. Činjenica je da su potrebne promene u srpskom sportu i odnosu države prema sportistima, posebno u individualnim disciplinama. Ali, za vrhunski rezultat je, osim talenta, potrebno i ogromno lično odricanje, nadljudski rad i naravno podrška, i to ne samo države, već i kompanija, celokupnog društva...
Planirate li da uzmete nečiju partijsku knjižicu, ako već do sada niste? Ne razmišljam o tome. Fokusiran sam na izazove u sportu i na rešavanje problema koje ima naša omladina.
Ko vam je idol u politici, a ko u sportu? Kog svetskog političara i sportistu najviše cenite?
Smatram da je Novak Đoković veoma važan za Srbiju. Prvo, zato što je pokazao da pojedinac koji je odrastao sa svim poteškoćama koje nosi život u Srbiji, može da bude najbolji na svetu. To je, na neki način, vratilo samopouzdanje celoj zemlji. Drugo, način na koji pobeđuje, konstantno nadigravajući samog sebe, model je kako bi svi trebalo da se ponašamo ako želimo dobar rezultat. I, treće, način na koji u svetu menja sliku o Srbiji neprocenjivo je važan.
Niste dugo ministar, ali jeste li možda već osetili kako se „mulja“ u političkim vodama? Gde očekujete teže protivnike - u politici ili u vodi?
Svestan sam da neće biti lako, da će biti otpora promenama, ali kao sportista mogu da kažem da se nikad ne predajem, nikog se ne bojim, nikog ne potcenjujem i uvek igram na pobedu.
U vašem resoru je i omladina. Šta možete da obećate mladima ovako na prvu loptu? Čemu mogu da se nadaju u Srbiji?
Brojni su problemi s kojima se mladi suočavaju u Srbiji. Najteži je taj što teško dolaze do posla. Zadatak koji je Vlada postavila pred sebe jeste ozdravljenje srpske ekonomije. To je preduslov za bolji život svih građana Srbije.
Izvor: Nedeljnik
