"Више од половине младих (55%) током школовања није имало ниједну праксу што је резултат истраживања о положају и потребама младих реализованог у 2015. години", рекла је у уводном обраћању на конференцији под називом „Радне праксе као мост између света образовања и света рада“ помоћник министра у Министарству омладине и спорта Снежана Клашња.
Међутим, један од главних механизама за позитивну промену јесте развијање Националног програма пракси и предвиђен је у предлогу Националног програма запошљавања младих до 2020. године који је припремило министарство. Програмом ће бити дефинисан национални стандарди који ће утврдити минимални и обавезни квалитет праксе, чиме ће се помоћи младима да по завршетку школе лакше прелазе у свет рада и брже налазе прво запослење.
Иван Блашко и Предраг Васиљевић неки су од практиканата који су поделили своја одлична искуства са програма пракси у компанијама, посебно се осврћући на значај менторског рада и новог искуства рада у тиму. Након радне праксе, десет младих добило је запослење код послодавца, а њих осам је продужило праксу што указује да су компаније биле задовољне знањима, вештинама и ентузијазмом који су ови млади људи показали и да се поверење у младе и овај пут исплатило.
Конференција је послужила и као форум за дискусију о релацијама између праксе и волонтирања, најбољим уговорним решењима између компанија и младих који су у потрази за првим радним искуством као и подстицајима који би стимулативно деловали на послодавце да буду отворенији према укључивању практиканата и креирању квалитетних менторских програма.
Конференцији су присуствовали представници Министарства омладине и спорта, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националне службе за запошљавање, Привредне коморе Србије, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, представници послодаваца, удружења али и млади практиканти укључени у програме стручних пракси на овом пројекту.
