„Потребно је развијати мере које ће стимулисати младе да се определе за школовања за мање привлачна занимања“, изјавила је том приликом начелница школске управе Београд у Министарству просвете Гордана Цветковић и најавила да ће у том Министарству бити формиран тим који ће се бавити применом стратегије каријерног саветовања младих.
„Прво морамо децу да научимо да морају да уче и да ће то радити целог живота и да у стручним школама стекну потребна знања и компетенције, а не да своје размишљање заснивају само на добијању сталног запослења“, рекла је она.
Помоћница министра за омладину Снежана Клашња је рекла да се млади осећају боље после каријерног вођења и саветовања, а да послодавци сматрају да су они који кроз то прођу активнији и мотивисанији.
Клашња је оценила да напори које улажу Министарство омладине и спорта и друге институције имају мерљиве позитивне ефекте.
„Најбитније је да све институције буду повезане и да се тачно дефинише шта је каријерно саветовање и када са тим треба почети“, казао је државни секретар у министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Стојановић.
Он је рекао да каријерно саветовање треба покренути много пре завршетка школовања јер се млади на крају средње школе и факултета питају шта даље, поготово ако оно за шта су се образовали није тражено на тржишту рада. „Стратегија каријерног водјења треба да буде приближена родитељима, деци и послодавцима“, додао је.
Говорници су у својим уводним обраћањима посебно нагласили да каријерно вођење и саветовање као интердисциплинарна област политике образовања, запошљавања и омладине, постиже жељени исход и да је ради развоја политика заснованих на подацима потребно континуирано реализовати истраживања.
Помоћница министра, Снежана Клашња се нарочито осврнула на пионирски подухват у спровођењу истраживања, будући да у Републици Србији не постоји развијен систем објективног праћења ефеката пружених услуга каријерног вођења и саветовања по запошљивост корисника.
Истраживање је показало да је запошљивост младих који су користили услуге каријерног вођења и саветовања у канцеларијама за младе по свим параметрима већа од запошљивости младих који нису били корисници услуга. Годину дана након пружања услуга, повећао се број младих који су се запослили за преко 22 одсто, а оних који су хонорарно ангажовани за скоро 15 одсто.
С обзиром да се у Србији оваква истраживања спроводе од 2013. године, резултати овог истраживања су и више него охрабрујући и у том погледу ускоро се могу очекивати резултати са још једног пројекта који је подржало Министарство омладине и спорта, а који ће показати ефекте коришћења услуга каријерног вођења и саветовања по запошљивост младих, пре свега ученика средњих школа.
