Да ли сматрате да је атлетика последњих неколико година кренула стопама тениса, који је доживео експанзију у Србији појавом Новака Ђоковића и других тенисера? Атлетика последњих неколико година остварује изузетне резултате на великим међународним такмичењима, пре свега треба истаћи наше врхунске спортисте: Ивану Шпановић, Емира Бекрића, Амелу Терзић, Михаила Дудаша, Асмира Колашинца, Татјану Јелачу и друге. Када погледамо број наших младих атлетичара и њихове медаље, можемо слободно закључити да је атлетика тренутно наш најуспешнији спорт, а у атлетици веома је тешко доћи до врхунског резултата због саме чињенице да је конкуренција изузетно јака. И наравно, пре свега не треба заборавити чињеницу да је атлетика краљица спортова. Србија је небројено пута организовала спортске догађаје на високом нивоу. Да ли очекујете да Србија помери стандарде и 2017. када се у Београду буде одржавало Европско дворанско првенство у атлетици? Као и до сада када поверимо организацију такмичења спортским организацијама, очекујемо пре свега да наше представљање свету и Европи у смислу наших организационих способности и квалитета буде на највишем нивоу. Сви стандарди који се очекују од организатора морају бити испоштовани и ту немамо дилему да ће Атлетски савез Србије и његов менаџмент тим организовати ово првенство на највишем нивоу. Сматрамо да је Атлетски савез Србије веома искусна организација која се више пута доказала у организацији међународних такмичења. Велики је утицај наших спортских радника у Међународној атлетској федерацији, која је поверила ЕП Атлетском савезу Србије, што само показује да су задовољни нашим организационим способностима са претходних такмичења. Изградња атлетске дворане је нешто на шта се чекало годинама. Како сте задовољни напретком изградње и шта ће све по Вашем мишљењу добро донети српском спорту? Као што је јавности познато у току је градња прве атлетске дворане у Србији. Овај објекат је пројектован према стандардима Светске атлетске федерације (за стазе унутар дворане дужине 200 метара), а како ће бити први такве врсте у Србији и у земљама региона, сигуран сам да ће српска атлетика његовом изградњом бити на великом добитку. Више пута сте изразили захвалност Министарству одбране када је у питању изградња дворане. Какви су даљи планови и амбиције те сарадње? И овом приликом желим да се још једанпут захвалим Министарству одбране, које је изашло у сусрет српском спорту тако што је обезбедило део свог земљишта у оквиру Војне академије за изградњу овог значајног спортског објекта. Планирано је да будући објекат буде у функцији и војног и цивилног спорта. Уколико се ово покаже као добар модел сарадње, могао би бити примењен и за реализацију сличних идеја које већ постоје. Када се може очекивати почетак друге фазе радова? У овом тренутку су завршени радови прве фазе. У току су завршне процедуре реализације уговора као што је комисијски технички преглед изведених радова, коначни обрачун и примопредаја истих. Паралелно са тим спроводе се припремне процедуре за другу фазу као што је закључак Владе, Извештај о реализацији прве фазе и припрема јавне набавке. Све ово претходи извођењу самих радова.
Осим дворане и ЕП да ли постоје у плану још неки пројекти у вези са атлетиком? У току је сарадња са Атлетским савезом Србије на развоју атлетских и трим стаза широм Србије које имају за циљ промоцију и атлетског и рекреативног спорта доступног свима.
Извор: Данас
