Slavni srpski fudbaler Siniša Mihajlović sahranjen je u Rimu. Opelo koje je služio vladika austrijsko-švajcarski Andrej održano je u bazilici Svete Marije, anđela i mučenika. Govor na sahrani legendarnog fudbalskog asa održao je ministar sporta u Vladi Republike Srbije Zoran Gajić.
“U ime države i naroda Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić i Vlade Republike Srbije, kao i u svoje lično ime, izražavam najdublje saučešće porodici Mihajlović, njegovim najbližima, ali i celoj sportskoj i fudbalskoj javnosti, ljudima koji su ga voleli širom planete.
Rođen u Borovu kraj Vukovara, u zemlji koje više nema, sin ravnice, čovek-prkos, ponos, vatra i uvek svoj. Živeo je fudbal, fudbal je živeo njega. Kada se pojavio na velikoj sceni fudbalskoj, izgledao je kao mešavina holivudske i rok zvezde koja je po lopti udarala takvom silinom da je jedino prikladno bilo nazivati ga “bombarderom”. Plašio je živi zid, golmane, lomio prečke i stative, cepao mrežice. Njegova lopta kidala ja vazduh, svi klinci su oponašali njegove udarce na igralištu iza škole. Deo je istorijskih uspeha Crvene zvezde i našeg reprezentativnog fudbala, deo je fudbalske kulture Apeninskog poluostrva, ovde su ga prihvatili kao da je njihov. A on jeste, i naš i njihov, svetski je bio Miha.
Miha je bio ljudska sila. Način na koji je ulazio u ring sa nedaćama, fudbalskim i životnim, bio je poseban. Bio je kao njegov trk posle onog slobodnjaka Bajernu, kao onaj gol Sampdoriji u Sofiji, kao onaj het-trik iz slobodnjaka za Lacio. Suze radosnice smo lili kada smo ga gledali kako se uz osmeh borio, uz pesmu njegovih igrača pod bolničkim prozorom, uz molitve i ljubav iz svih delova sveta. Miha je bio pobednik. Posebna fela. Ostao je isti prema drugovima, porodici, naciji, državi, onima koji su ga voleli i onima koji nisu. Vidimo to i dan danas. Svi uspesi koje je doživeo u karijeri ga nisu promenili. Terao je Miha svoje...
Fudbal je stao tog petka kad je stigla najtužnija vest. Vapaji hiljada navijača i sećanja stotina vrhunskih sportista govorila su isto - nebo se otvorilo da primi još jednog sina, samo je ovog puta stadion utihnuo, a mi mu šaljemo poslednji pozdrav. Zbogom, Miho, i hvala ti na svemu” – rekao je ministar Gajić.
